Spoljna politika

 Intervju Suzane Simon

 WELT: Crna Gora je odlučila da postane nezavisna država. Vi ste s druge strane po prvi put javno obznanili podršku ideji ustavne monarhije u Srbiji

NJ.K.V. Aleksandar II: Crnogorska odluka me čini tužnim. Ali, naravno, ja je prihvatam i poštujem rezultate glasanja, a našoj crnogorskoj braći i sestrama želim sve najbolje i sreću u budućnosti. Uskoro ćemo nadam se zajedno ući u Evropsku Uniju. Za Srbiju vidim šansu za novu orijentaciju. Previše je krvi prosuto tokom decenija. Diktature su vladale zemljom, najpre pod režimom Tita, a potom potom pod Slobodanom Miloševićem. Petooktobarska revolucija, koja je donela dugo željenu demokratiju se desila pre skoro šest godina. Od taba posmatram šta rade vlade i moram vam reći da su rezultati mogli biti bolji.

WELT: Ustavna monarhija je mogla da postigne više?

NJ.K.V. Aleksandar II: Rekao bih da da. Moramo da povratimo naš ponos, da ponovo živimo u miru sa nama samima i sa našim susedima. Kao u vreme mog pradede, Kralja Petra Prvog, kada smo imali demokratsko uređenje i kada smo bili ponosno, poštovanu ustavnu parlamentarnu monarhiju, to je bilo zlatno doba za Srbiju. U kraljevini bismo sigurno izbegli tragediju gotovo svakodnevnog prepucavanja između kancelarija predsednika i premijera. Treba nam stabilnost i prostora za rad vlade.

WELT: Kralj Petar Prvi vratio se posle više od 40 godina provedenih u egzilu svojoj kući 1903. Vi ste rođeni u Londonu, a vratili ste se u Srbiju pre manje od šest godina.

NJ.K.V. Aleksandar II: Vratio bih se ranije, ali su komunisti ugrozili moja ljudska prava. Ipak, nekoliko puta sam došao kako bih pomogao u borbi opozicionih partija protiv režima, učestvujući u skupovima protiv režima.

WELT: Srbija je danas jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi.

NJ.K.V. Aleksandar II: To me čini tužnim. Ali, ustavna monarhija mogla bi pomoći Srbiji, kao što je pomogla Španiji, kada je Huan Karlos preuzeo presto posle Frankove diktature. Sa modernom ustavnom monarhijom, kao što je u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Holandiji ili Belgiji, Španija je bila u stanju da postane stabilna demokratija čak i posle svih problema koje je doneo Frankov režim. U modernoj ustavnoj parlamentarnoj monarhiji kao što je Velika Britanija, Švedska, Holandija ili Belgija, Španija, Japan, Kanada, Australija i tako dalje, imali bismo neutralnog šefa države, dok bi Vlada koju je izabrao narod sa premijerom na čelu upravljali zemljom a demokratski parlament bi donosio zakone. Šef države je kralj, koji poštuje sve partije, ali ne pripada nijednoj, nego je mesto susreta za sve.

WELT: Prema Ustavu Srbije trebalo bi da imate dvotrećinsku podršku u Parlamentu kako biste uveli ustavnu monarhiju. Kakve su vam šanse?

NJ.K.V. Aleksandar II: Sadašnji Ustav Srbije je još uvek stari ustav iz vremena proteklog režima. Moramo što pre doneti novi ustav i ne smemo u tome gubiti vremena, naročito sada, kada je državna zajednica Srbije i Crne Gore došla do svog kraja..Ne možemo stalno ići nazad, naš zadatak nije da živimo u prošlosti i upadamo u gomilu teorija zavere, sada je vreme da jednom zauvek oživimo Srbiju i uvedemo je u glavne tokove Evrope. Moramo da ispuniti naše međunarodne obaveze i to će obezbediti naš ulazak u Evropsku Uniju pre nego kasnije. Kao predmet mogućeg interesovanja, moja kancelarija prevela je španski ustav na srpski jezik i poslala ga na razne adrese. Postoji nekoliko načina da se ustavna parlamentarna monarhija ponovo uvede, kao na primer osnivanje ustavotvorne skupštine, pogotovo kada se ima u vidu da je ono što se desilo 1945 bilo nelegalno.

WELT: Da li su srpski poslanici otvoreni za vašu ideju ustavne monarhije?

NJ.K.V. Aleksandar II: Živim u Srbiji od pada Miloševića u jesen 2000. Od tada se sastajem sa članovima vlade i opozicije. Nikad nisu bili otvoreniji prema mom predlogu nego što su sad. Možda zato što Srbiju u 2006. čeka veoma teška godina. Odvajanje Crne Gore, pregovori o statusu Kosova, kao i propali pregovori o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom Unijom.

WELT: Zato što optuženi za ratne zločine Ratko Mladić još uvek nije predate Tribunalu za ratne zločine u Hagu. Pomenuli ste da bi ustavna monarhija vodila Srbiju najbržim putem u EU. Da pretpostavimo da ste već sad kralj, da li bi Ratko Mladić već bio u ćeliji Sheveningena?

NJ.K.V. Aleksandar II: Kralj je iznad dnevne politike, ali je na drugoj strani čuvar javnog interesa naroda. Kada je u slučaju Ratka Mladića saradnja sa Haškim tribunalom propala, to je bio veliki korak nazad za interes Srbije. Većina Srba žudi za boljim životom, za sigurne uslove rada, želi budućnost za svoju decu. Srbi žele da brzo uđu u Evropu. Mnogi od osam i po miliona Srba osećaju se kao taoci zato što nismo uspeli da izručimo optuženog za ratne zločine. Moramo razrešiti tu situaciju za dobrobit naroda.

WELT: Pa šta predlažete?

NJ.K.V. Aleksandar II: Međunarodna zajednica bi ozbiljno morala da promisli i da ne izoluje još više Srbiju. Nemačka se suočila sa Nirnberškim procesom posle Drugog svetskog rata. Ipak, neki od ratnih zločinaca nisu nikad uhvaćeni. Ali, da li je zbog toga Nemačkoj zabranjen ulazak u NATO ili Evropsku Uniju? Danas je Nemačka primer za demokratiju. I Nemačka je ponovo ujedinjena.

WELT: Voleli biste da postanete Kralj Srbije. Da li ste takođe tužni, kao što je slučaj sa Crnom Gorom, što bosanska Republika Srpska ne pripada Srbiji?

NJ.K.V. Aleksandar II: U ovom trenutku moramo prihvatiti granice Bosne i Hercegovine. Često putujem tamo i razgovaram sa ljudima. U Republici Srpskoj mnogi se identifikuju više sa Srbijom, nego sa Bosnom i Hercegovinom. Budućnost će nam pokazati da li će naše susedne zemlje imati iste granice. Posmatrači moraju da imaju na umu da demokratija mora biti fleksibilna i poštovati svakoga. Svi trebamo jedni druge za uspehe u budućnosti, ali nam ne treba više Berlinskih zidova. Političari nemaju drugu opciju nego da poštuju sve i da iskoriste umetnost pregovaranja.

WELT: Vaše Kraljevsko Visočanstvo, kada ćete postati Kralj Srbije?

NJ.K.V. Aleksandar II: (smeh) Nadam se, uz volju naroda, veoma skoro. Hvala vam.