JAT New review,12. 03. 2007

У СРБИЈИ ЈЕ МОЈ ДОМ

„Увек сам сањао о томе да се вратим кући и својим коренима... Добро свих грађана Србије увек ми је на уму, независно од њихове верске припадности или политичких уверења...", каже за „Неw Ревиеw" Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II

Родоначелник династије Карађорђевић, Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, 1804. је подигао Србе на устанак против Османске империје, након чега је формирао владу у Београду и 1811. проглашен за наследног владара.

Потомак славног Карађорђа, краљ Петар II Карађорђевић, отац Престолонаследника Александра II и његова влада, почетком Другог светског рата напуштају земљу, одлазе најпре у Јерусалим, потом у Каиро, а затим у Лондон. Краљ Петар II се оженио 1944. године у Лондону принцезом Александром од Грчке и Данске, ћерком Њ.К.В. Грчког Краља Александра и Аспазије Манос. Краљица Александра је 17. јула 1945. у лондонском хотелу Клериџис у којем су становали, родила сина - Њ.К.В. Престолонаследника Југославије Александра. Да би наследник престола био рођен на југословенском тлу, британска влада је, по инструкцијама председника владе Винстона Черчила, прогласила хотелски апартман број 212 југословенском територијом. Крштење Престолонаследника извршио је у Вестминстерској опатији Његова Светост патријарх Гаврило, а кумови су били Краљ Џорџ ВИ и његова ћерка, тадашња принцеза Елизабета, сада Њено Величанство Краљица Елизабета II.

С обзиром на то да Краљ Петар II никад није абдицирао и да се круна по правилима династије аутоматски преноси на најстаријег сина, после смрти Краља на јесен 1970. у Денверу (САД), Престолонаследник Александар је фактички постао Краљ, али се сам одлучио да у том тренутку не користи Краљевску титулу за коју је веровао да не представља много док је у егзилу. У исто време, јасно је ставио до знања да се не одриче титуле нити династичких права на трон.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II школовао се у Швајцарској, на војној академији у САД, Шкотској и Енглеској. Потом је ступио у Краљевску војну академију Велике Британије. Од 1966. године, као официр британске војске, служио је на Блиском истоку, у Италији и Западној Немачкој. Пошто је напустио војну службу 1972. године, Престолонаследник Александар II посветио се међународној пословној каријери.

Из првог брака са бразилском Принцезом Маријом да Глоријом од Орлеана и Браганце, има три сина: Петра који је рођен 1980. године у Чикагу, и близанце Филипа и Александра који су се родили 1982. године у Ферфаксу, САД. За садашњу супругу Принцезу Катарину Батис из Атине, Престолонаследник се оженио 1985. године у Лондону.

Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина на венчању данског Престолонаследника Фердинанда и Мери Елизабет Доналдсон, 14. маја 2004 у Копенхагену

Ваше Краљевско Височанство, већи део живота провели сте као грађанин света. Одлуком Државне заједнице Србије и Црне Горе 2001. године дворски комплекс на Дедињу враћен је на коришћење породици српског Престолонаследника и Ви сте се вратили у Србију. Од тада је прошло шест година. Како се осећате код куће?

-Осећам се баш као код куће. Увек сам сањао о томе да се вратим кући и својим коренима. Неописиво искуство било је и обилазити Србију, упознавати људе и пределе и осетити ту невероватну лепоту.

Први пут сте у Србији били 1991. године. Каква су Ваша сећања на тај први сусрет с домовином? Како су Вас људи прихватили?

- Долазак у домовину, с породицом, 1991. године био је набијен емоцијама. Иако је боравак био кратак, срећан сам био што сам крочио на тло својих предака. Задивио нас је број људи који је дошао да нас дочека и начин како су нас прихватили. Нажалост, убрзо је рат захватио бившу Југославију и то нас је веома растужило. Људи су много пропатили и прошли кроз болна времена, много је драгоценог времена изгубљено. Сада сви морамо да радимо за опште добро.

Каква је била Ваша представа о прецима, домовини, људима, пределима, кући у којој је живела ваша породица... о чему вам је док сте били млади причао Ваш отац краљ Петар II?

- Историје бар имамо довољно. Веома сам поносан на свог претка Карађорђа и богату прошлост своје породице коју су писали мој прадеда Краљ Петар I, мој деда Краљ Александар I, и мој отац Краљ Петар II. Отац ми је причао о свом свакодневном животу и својим путовањима. Био је веома носталгичан и желео да се врати кући. Зато је боравак и живот у дому мог деде и оца фантастично искуство за мене. Када смо први пут дошли овамо, задивљени смо били лепотом дворског комплекса на Дедињу. То је српски Версај. Имамо два двора - Краљевски и Бели. Отворио сам комплекс за јавност и веома ми је драго да толико људи долази и ужива у њему.

Ви се по природи свог положаја залажете за монархију. Често кажете да у будућности Србије видите могућност за уставну парламентарну монархију. Србија је недавно добила нови Устав у којем се не разматра питање монархије. Зашто мислите да је за Србију добро да постане парламентарна монархија и коју бисте европску монархију узели као узор?

-Србија би веома добро пролазила као уставна парламентарна монархија као што је на пример Шведска, Данска, Белгија, Велика Британија, Холандија, Луксембург или Шпанија, које су све чланице Европске уније. Други примери уставних парламентарних монархија су Норвешка, Јапан, Нови Зеланд, Канада и Аустралија. У свим овим земљама шеф државе је неутрална личност и не припада ниједној политичкој странци, тако да представља симбол јединства, континуитета и стабилности. У одличним сам односима са нашим председником и премијером, али Србији је више него неопходан шеф државе који не припада ниједној странци, нити се меша у страначки живот. Моћ и управљање државом су у рукама премијера и владе, а избори су, наравно, слободни и демократски. Тиме би се избегла разилажења председниковог и премијеровог кабинета. Наши политичари имали су велике користи од увођења уставне парламентарне монархије, јер би у таквим условима могли лакше да се посвете раду за опште добро, као што је случај у горе наведеним земљама.

Будућност Србије несумњиво лежи у томе да постане члан Европске уније. Да ли би ЕУ подржала успостављање парламентарне монархије у Србији?

- Наравно, Европска унија не би имала ништа против, јер Србија треба да тежи да буде као све друге демократске земље и да будемо одговорни за своја дела и будућност под условом да поштујемо демократију као поредак и останемо стабилни. У оквиру Европске уније републике и уставне монархије раде раме уз раме на општем добру свих грађана Уније.

Познато је да имате добре односе са краљевским породицама, са некима сте и у сродству, радо сте виђен гост на европским и светским дворовима, а контактирате и са великим бројем политичких лидера широм света. Да ли те везе користите за добробит Србије, и како?

- С поносом говорим о Србији и одговарам на питања која ми постављају о нашој лепој земљи и људима. Добро свих грађана Србије ми је увек на уму, независно од њихове верске припадности или политичких уверења. Поносни смо и што у иностранство летимо Јатом, нашим националним авио превозником.

Њихова Краљевска Височанства током хуманитарне испоруке

Преко Фондације Принцезе Катарине и хуманитарне организације Лајфлајн коју је основала ваше супруга посвећени сте хуманитарном раду. Коме помажете?

- Веома се поносим огромним трудом који моја супруга већ годинама улаже у свој хуманитарни рад. Такође сам захвалан свима који раде у њеној фондацији у Београду и њеној хуманитарној организацији Лајфлајн која ради у иностранству. Хуманитарна помоћ иде болницама, домовима за незбринуту децу, избеглицама, деци, старим лицима, за медицинско усавршавање, итд. С друге стране, моја Фондација за образовање и културу обезбеђује стипендије нашим студентима, као што је био случај са 40 стипендија које смо добили од Нотингемског универзитета, а отворили смо и Центар за развој каријере при Универзитету у Београду.

Њено краљевско височанство принцеза Катарина је са својим хуманитарним радом веома присутна у јавности и преко њега очигледно везана за Србију. Да ли и ваши синови воле Београд?

- Петар, Филип и Александар уживају у живописности и проводу које Београд нуди, имају много пријатеља и увек са собом доводе пријатеље из иностранства. Такође воле Копаоник, јер страствено воле сноубординг. Лети играју тенис. Прошле године смо основали краљевски тениски клуб.

Често приређујете пријеме, преко средстава јавног информисања знамо како они изгледају, али наши читаоци су вероватно радознали да сазнају како протиче један уобичајени дан на Двору?

- Сваки дан је пун обавеза и активности. Примамо госте из Србије и иностранства. Често путујемо по Србији у оквиру хуманитарних и образовних активности. Захвални смо на свим дивним позивима које примамо. С друге стране, ми такође често приређујемо пријеме разним поводима. Циљ нам је увек био да радимо на позитивном имиџу Србије и њених грађана. ■

С лева не десно: Њ.К.В. Принц Наследник Петар, Њ.К.В. Принцеза Катарина, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, Њ.К.В. Принц Филип и Њ.К.В. Принц Александар