Дворски комплекс отворен за обиласке у сезони 2014.

0

08/04/2014

Канцеларија Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра II у сарадњи са Туристичком Организацијом Београда (ТОБ) најавила је данас почетак туристичке сезоне 2014.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина са задовољством позивају све заинтересоване грађане да посете Дворски комплекс. Организација редовних тура у сарадњи са Туристичком организацијом Београда се традиционално наставља и то сваког викенда од 8. априла до 26. октобра 2014.

Прва званична овогодишња тура организована је за представнике медија данас.

Обиласци Краљевског и Белог Двора организовани су тако да се посетиоци уз пратњу професионалних туристичких водича упознају са историјом, уметношћу и културом у пријатној двочасовној шетњи Дворским комплексом. У тури се обилазе велелепна здања Краљевског и Белог Двора, као и Дворска капела посвећена Светом Андреју Првозваном, Крсној слави Краљевске Породице.

Сваке суботе и недеље од 8. априла до 26. октобра у два редовна термина, од 11 и од 14 часова, Дворски комплекс ће бити отворен за јавност. Улазница укључује организован аутобуски превоз са Трга Николе Пашића.

За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 5, 11000 Београд

Тел. 011 2635-622 и 011 2635-343

Контакт особа:  Анђелка Вуковић

ел. пошта:dvorskikompleks@tob.co.rs;                       www.tob.co.rs

Број људи у групи је ограничен на 50.

Као и претходних година школе, студентске организације и пензионерска удружења заинтересована за посету Дворском комплексу могу се најавити директно Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4014 или путем електронске поште канцеларија@двор.рс.

Краљевски Двор Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II). Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома. Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.

Бели Двор Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1936. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства. У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.

Дворска капела Св. Андреја Првозваног У склопу Двора на јужној страни налази се породична црква, која је тремом са стубовима повезана са зградом. Храм је посвећен Св. Андрији Првозваном – Крсној Слави породице Карађорђевић. Узор за градњу је црква манастира Св. Андреја на Тресци у Македонији, коју је 1389. године саградио Андрија, син краља Вукашина. Црква је пројектована и грађена истовремено када и главни објекат.

Осликаваље цркве је урађено према картонима и цртежима које је припремила екипа уметника из Удружења уметника Београда. Ова група је по налогу Краља Александра I обишла већину српских средњовековних манастира са задатком да на картоне пренесу (копирају) фреске и животописе. Организатор је био академик Николај Краснов. После припреме зидова, извршено је слагање картона и цртежа а дефинитивну одлуку донео је Краљ Александар I Карађорђевић. За осликавање животописа у цркви изабрани су сликари: Борис Обрасков, Никола Мајендорф, Владимир Бичковски, Рејтлингер и Евгеније Варун-Секрат. Од ових сликара тражене су потврде о њиховим радовима на сличним пословима у средњовековним манастирима и храмовима. Радови у цркви су трајали око 36 месеци.

Ово је само мали увод за све заинтересоване грађане, које позивамо да посете ово изузетно културно и историјско здање, које је током прошле године обишло више десетина хиљада домаћих и страних туриста и посетилаца.

1 2