Септембар 2013. – Свети Ђорђе убија аждају, Непознати зограф, грчка школа, средина 18. века

0

темпера на дрвету

42 цм х 33 цм

око средине 18. века

инв. бр. 25 / 01

Краљевски двор

У Краљевском двору чува се икона непознатог грчког зографа. Према документацији Кабинета Председника  Републике, која се чува у Архиву Југославије, у периоду од 1957-1980. постојале су две иконе са истом представом. Прва под називом “Икона- Свети Ђорђе“ затечена је у објекту Старог двора (Краљевског двора)1953. године, док је друга под називом “Свети Ђођре на белом коњу“ откупљена од једног колекционара из Београда 1957. године. До данас је сачувана у оквируколекције поменута друга икона, која је и тема овог рада.

По предању, свети Ђорђе тј. Георгије Лидијски (око 280 – 305), пореклом из Кападокије, био је римски  војник. У име хришћанске вере одрекао се материјалног богатства и високог положаја. Пострадао је у време цара Диоклецијана јер је одбио да се поклони паганским божанствима. Широко распрострањен култ овог светитеља  који је био нарочито развијен у Грузији.

Иконографија представе светог Ђорђа базира се на  поштовању  култа и традиције представљања једног од најпоштованијих ратника источнохришћанског света. Представа овог светитеља везује се за чуда које је свети Ђорђе извео након смрти.  Пример иконе из Краљевског двора представља једно од чуда: спашавање ћерке владара града Вирита. По предању у близини града Вирита, у Палестини, постојала је аждаја која је задавала мештанима велике недаће убијајући људе и ширећи смртоносну заразу. Житељи града Вирита обратили су се свом владару за помоћ и он им рече да морају  сваког дана жртвовати по једно дете како би се решили проблема. Мештани прихватише предлог и сваког јутра  приносише по једно дете на обалу језера где би га аждаја прождирала. Када је дошао ред на ћерку владара, пред њом се указао свети Ђорђе, јашући на белом коњу, са копљем у руци.  У тренутку кад је аждаја излазила из језера свети Ђорђе појури ка њој, забоде јој копље у чељусти и уби је. Свети Ђорђе затим наложи принцези да свој појас веже аждаји око врата и тако је унесе у град. Владар и сви житељи града, видевши чудо светог Ђорђа примише хришћанску веру.

Икона илуструје тренутак када свети Ђорђе  на пропетом белом коњу спашава принцезу, убијајући аждају. У горњем левом углу, са балкона куле, владар и свита прате драматични догађај. У  предњем плану представљена је сићушна и танана фигура принцезе у бекству од разгоропађене немани. Представљен у златном, раскошном оклопу са ореолом и црвеним плаштом који виори, свети Ђорђе замахује мачем док другомруком држи неман разјапљених чељусти. Његова фигура  на коњу је највећа и најзначајнија фигура у овој композицији изнад које је и натпис на грчком који указује да је реч о светом Ђорђу. Колорит је таман, боје су интезивне а преовладавају црвена, плава, зелена и златна.

Стилски, икона припада грчкој школи 18. века и веома подсећа на рад грчког зографа Константина Адамопулоса из средине 18. века. Поменути зограф је стилски готово идентичну представу поклоничке иконе израдио 1746. године за Патријаршијски храм светог Ђорђа, а као дар Јоаникија III Караџе, патријарха Константинопоља 1763. додати су окови  у сребру.