Septembar 2013. – Sveti Đorđe ubija aždaju, Nepoznati zograf, grčka škola, sredina 18. veka

0

tempera na drvetu

42 cm h 33 cm

oko sredine 18. veka

inv. br. 25 / 01

Kraljevski dvor

U Kraljevskom dvoru čuva se ikona nepoznatog grčkog zografa. Prema dokumentaciji Kabineta Predsednika  Republike, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije, u periodu od 1957-1980. postojale su dve ikone sa istom predstavom. Prva pod nazivom ”Ikona- Sveti Đorđe” zatečena je u objektu Starog dvora (Kraljevskog dvora)1953. godine, dok je druga pod nazivom ”Sveti Đođre na belom konju” otkupljena od jednog kolekcionara iz Beograda 1957. godine. Do danas je sačuvana u okvirukolekcije pomenuta druga ikona, koja je i tema ovog rada.

Po predanju, sveti Đorđe tj. Georgije Lidijski (oko 280 – 305), poreklom iz Kapadokije, bio je rimski  vojnik. U ime hrišćanske vere odrekao se materijalnog bogatstva i visokog položaja. Postradao je u vreme cara Dioklecijana jer je odbio da se pokloni paganskim božanstvima. Široko rasprostranjen kult ovog svetitelja  koji je bio naročito razvijen u Gruziji.

Ikonografija predstave svetog Đorđa bazira se na  poštovanju  kulta i tradicije predstavljanja jednog od najpoštovanijih ratnika istočnohrišćanskog sveta. Predstava ovog svetitelja vezuje se za čuda koje je sveti Đorđe izveo nakon smrti.  Primer ikone iz Kraljevskog dvora predstavlja jedno od čuda: spašavanje ćerke vladara grada Virita. Po predanju u blizini grada Virita, u Palestini, postojala je aždaja koja je zadavala meštanima velike nedaće ubijajući ljude i šireći smrtonosnu zarazu. Žitelji grada Virita obratili su se svom vladaru za pomoć i on im reče da moraju  svakog dana žrtvovati po jedno dete kako bi se rešili problema. Meštani prihvatiše predlog i svakog jutra  prinosiše po jedno dete na obalu jezera gde bi ga aždaja proždirala. Kada je došao red na ćerku vladara, pred njom se ukazao sveti Đorđe, jašući na belom konju, sa kopljem u ruci.  U trenutku kad je aždaja izlazila iz jezera sveti Đorđe pojuri ka njoj, zabode joj koplje u čeljusti i ubi je. Sveti Đorđe zatim naloži princezi da svoj pojas veže aždaji oko vrata i tako je unese u grad. Vladar i svi žitelji grada, videvši čudo svetog Đorđa primiše hrišćansku veru.

Ikona ilustruje trenutak kada sveti Đorđe  na propetom belom konju spašava princezu, ubijajući aždaju. U gornjem levom uglu, sa balkona kule, vladar i svita prate dramatični događaj. U  prednjem planu predstavljena je sićušna i tanana figura princeze u bekstvu od razgoropađene nemani. Predstavljen u zlatnom, raskošnom oklopu sa oreolom i crvenim plaštom koji viori, sveti Đorđe zamahuje mačem dok drugomrukom drži neman razjapljenih čeljusti. Njegova figura  na konju je najveća i najznačajnija figura u ovoj kompoziciji iznad koje je i natpis na grčkom koji ukazuje da je reč o svetom Đorđu. Kolorit je taman, boje su intezivne a preovladavaju crvena, plava, zelena i zlatna.

Stilski, ikona pripada grčkoj školi 18. veka i veoma podseća na rad grčkog zografa Konstantina Adamopulosa iz sredine 18. veka. Pomenuti zograf je stilski gotovo identičnu predstavu pokloničke ikone izradio 1746. godine za Patrijaršijski hram svetog Đorđa, a kao dar Joanikija III Karadže, patrijarha Konstantinopolja 1763. dodati su okovi  u srebru.