Saopštenje savetodavnih tela Krune o odnosu države i državnog protokola prema Kraljevskoj porodici Karađorđević

NJ.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II

19/12/2014

Ove godine navršilo se sto godina od izbijanja Prvog svetskog rata. Naši saveznici u toj svetskoj kataklizmi nazvali su ga Velikim ratom za civilizaciju! Mi Srbi smatrali smo ga ratom za oslobođenje i ujedinjenje Srba i drugih južnih Slovena. Nismo ga izazvali, nismo mu težili, ali smo kao narod i kao država na napad odgovorili onako kako je trebalo i kako smo morali!

Sve države i narodi koji su imali sudbinu da u tom ratnom vihoru učestvuju, voljno ili nevoljno, obeležile su sećanje na te davne događaje, davne vremenski, a bliske po posledicama koje i danas snosimo i živimo. I u Srbiji je učinjen napor da se uspomeni i žrtvama oda dužna pažnja i priznanje. Da li je učinjeno dovoljno možemo se slagati ili ne, ali napor nije sporan, a verujemo ni želja da potomci ne dokazuju svoju savremenu štedljivost na zahvalnosti precima, niti namera da se njihov heroizam ne uloži u sopstveni politički i etički pragmatizam.

Ipak, sa velikim žaljenjem konstatujemo da država, na najvišem i visokom nivou, nije propustila priliku da i ovaj put demonstrira privrženost lošoj tradiciji titoističkog nasleđa, koja podrazumeva prećutkivanje uloge i značaja Kralja Petra Prvog i Prestolonaslednika, potonjeg kralja Aleksandra Prvog. Govoriti o bitkama na Ceru i Kolubari, a ne pomenuti velikog i demokratskog vladara Srbije, onoga kome su srpski ratnici položili i održali zakletvu, i prećutati glavnokomandujućeg te herojske vojske, jednostavno je nepristojno! Treba podsetiti da je u prvoj defanzivnoj fazi Kolubarske bitke, dolazak starog kralja Petra na bojište u prve linije fronta imao odsudni značaj za podizanje, u tom trenutku klonulog morala vojske.

Ponašati se uvredljivo prema njihovom praunuku i unuku, protokolarno ga ponižavati i osporavati mu pravo da položi venac tokom svečanosti, ne može se pravdati potrebama protokola. Protokol koji nalaže nepristojnost nije protokol, to je tanka i prozirna magla iza koje se krije nepoštovanje same svečanosti, njenog smisla i sadržaja. Da nije u pitanju slučajnost, pokazao je i primer izložbe održane u Kraljevskom dvoru 11. novembra, na dan primirja. Izložba pod nazivom „Dinastija Karađorđević u velikom ratu“ je bila fantastično posećena, došao je krem kulturne javnosti, kompletan diplomatski kor, a niti jedan predstavnik države.

To se ne radi u zemljama koje drže do sebe, ni u narodu koji sebe poštuje!

Saopštenje potpisuju:

Arh. Dragomir Acović, član Krunskog veća

Mr Dušan Babac, autor i publicista, član Krunskog veća

Dr Dušan T. Bataković, istoričar i diplomata, direktor Balkanološkog instituta SANU i član Krunskog veća

Dr Branko Terzić, ađutant Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra, član Krunskog veća

Akademik Matija Bećković, redovni član SANU i član Krunskog saveta

Akademik Dušan Kovačević, redovni član SANU i član Krunskog saveta

Akademik Miroslav Gašić, redovni član SANU i član Krunskog saveta

Prof. dr Pavle Nikolić, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji, član Krunskog saveta

Prof. dr Slobodan Perović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Krunskog saveta

Prof. dr Dragoljub Kavran, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Krunskog saveta

Doc dr Čedomir Antić, istoričar i publicista, član Krunskog saveta

Dr Milan Parivodić, osnivač ForInvest, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu i član Krunskog saveta

Adv. Đorđe Đurišić, diplomirani pravnik, član Krunskog saveta

G-din Vladan Živulović, diplomirani pravnik, član Krunskog saveta

G-din Predrag Marković, književnik i književni prevodilac, član Krunskog saveta

Prof. dr Kosta Čavoški, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, član Krunskog kabineta

Adv. Vladimir M. Gajić, diplomirani pravnik, član Krunskog kabineta

G-din Milorad Savićević, diplomirani pravnik, član Krunskog kabineta

Adv. Darko Spasić, diplomirani pravnik, član Krunskog saveta

Prof. dr Slobodan G. Marković, diplomirani istoričar, član Krunskog saveta

Prof. dr. Nikola Moravčević, profesor književnosti i autor, član Krunskog saveta

G-din Đurđe Ninković, advokat, član Krunskog kabineta