Краљ Петар Први на Колубари

Београд, 9. децембар 2004. – Њ.К.В. Престолонаследник Александар II присустово је данас свечаности поводом обележавања 90. година од Колубарске битке.

Свечаност је започела Светом Архијерејском Литургијом у цркви Светог Димитрија, коју је служио Његово Преосвештентсво Епископ шумадијски Господин Јован са свештенством. Након Литургије, у крипти цркве, служен је парастос жртвама битке а Престолонаследник Александар II положио је венац и одао пошту погинулим борцима.

Црква која је посвећена Светом Димитрију била је бомбардована од стане фашистичке Немачке током Другог светског рата на основу информације да се у њој крије Њ.В. Краљ Петар Други.

Након парастоса Престолонаследник се у пратњи својих домаћина и гостију упутио ка центру Лазаревца где је положио венац на Споменик српском ратнику.

Поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра обележавању ове значајног јубилеја из наше историје присуствовали су: председник Народне Скупштине г-дин Предраг Марковић, потпредседник републичке владе г-дин Мирољуб Лабус, изасланик Председника Тадића вице адмирал Јован Грбавац, представник Војске Србије и Црне Горе генерал мајор Драган Живановић, командант Жандармерије пуковник Боривоје Тешић, председник Скупштине Општине Лазаревац Бранко Борић, представници Удружења ратника као и Удружења за неговање традиције и многобројни грађани Лазаревца и околине.

Колубарска битка је једна од највећих и најзначајнијих битака између Српске и Аустроугарске војске у Првом светском рату. Вођена је 30 дана на фронту од око 200 километара против два пута бројнијег и немерљиво боље опремљеног непријатеља. Након рањавања генарала Петра Бојовића на чело Српске војске дошао је генерал Живојин Мишић, који је великим умећем ратовања надмудрио непријатеља, нанео му велике губитке од којих се Аустроугарска војска никада није опоравила. Kомплетну операцију Колубарске битке надгледао је и активно учествовао Врховни командант Српске Војске Њ.В. Краљ Петар Први Ослободилац.

После ослобађања Београда 15. децембра 1914. године Српска војска је остварила највећу победу у Првом светском рату, а Колубарска битка ушла је историју ратовања као јединствен пример да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко време реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз.