Poruka Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra

Humanitarnoj zaduzbini "Sveti Andrej Prvozvani" 

Pre svega zelim da uputim srdacne pozdrave moje supruge Nj.K.V. Princeze Katarine, i svoje licne Zaduzbini "Sveti Andrej Prvozvani" i da zahvalim njenim clanovima i liderima, narocito gospodinu Vojislavu Golubovicu, na ogromnom trudu oko sakupljanja i raspodele humanitarne pomoci Srbima u nevolji. Od svog osnivanja do danas Zaduzbina je ucinila mnogo da pomogne zrtvama rata u bivsoj Jugoslaviji i postigla je zavidne rezultate uprkos velikih teskoca i nerazumevanja raznih faktora. 

Poslednjih godina, humanitarna pomoc koju sakuplja moja supruga isla je u zemlju uglavnom preko Zaduzbine i Princeza Katarina me je zamolila da vam prenesem da ona vrlo visoko ceni saradnju sa Zaduzbinom "Sveti Andrej", kojoj je ona pokrovitelj. 

Dragi prijatelji, moj ovogodisnji rodjendan pada u vreme velike neizvesnosti o daljem toku dogadjaja u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Nije do mene da se upustam u politicke analize i prognoze ali moram da ukazem na neke cinjenice koje se odnose na nas Srbe kao narod. To je neophodno potrebno jer nama nema bolje buducnosti ako se posteno ne suocimo sa realnoscu, ma kako surova ona bila, i ako istini ne pogledamo u oci. A istina je da su raspadom Jugoslavije Srbi doziveli najtezu tragediju u svojoj novijoj istoriji i poraz cije se posledice jos ne mogu u celosti sagledati. 

Posto su ulozili ogroman napor u stvaranje i odrzavanje Jugoslavije u periodu od preko sedamdeset godina, Srbi su bili suoceni sa nestankom te drzave. Umesto da i dalje budu pod jednim drzavnim krovom, bili su pocepani na nekoliko novostvorenih drzava - naslednica stare Jugoslavije. Kao rezultat gradjanskog rata, stotine hiljada Srba bile su prisiljene da napuste svoja vekovna ognjista u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i da se potucaju po belom svetu ili zive u Srbiji pod vrlo bednim uslovima. Druge zrtve rata ukljucuju hiljade sirocadi, udovica, majki zavijenih u crno, ratnih invalida i ljudi dovedenih do prosjackog stapa. Srbi u Hrvatskoj su nestali kao ozbiljan politicki faktor, a iz velikog dela Zapadne Bosne i Hercegovine potpuno su etnicki ocisceni. Republika Srpska je ostala, ali je veliko pitanje da li je dosao kraj stradanju srpskog naroda u tom regionu. Sudeci po nedavnim nemilim dogadjajima moze jos do gorega doci. 

U svemu tome, nasa matica - Srbija - nije umela da se snadje. Dok je narod bio nepravedno izolovan i osudjen od sveta, srpski vlastodrsci - optereceni teskim balastom proslosti - potpuno su podbacili u odbrani srpskih interesa. Umesto da te interese brane oni su se samo borili da ostanu na vlasti, ne polazuci nikome racuna za gubitke koje je narod pretrpeo pod njihovom vladavinom. Umesto da se ukljuce u pokusaje da se izvrsi demokratski preporod zemlje, oni su zemlju politicki, kulturno i ekonomski unazadili. Od njih, kao duhovne dece komunizma i politickog oportunizma, mozda nije moglo vise ni da se ocekuje. 

 Smatram da su ovo cinjenice od kojih treba poci ako se zeli stvoriti platforma za izlaz iz krize. Nas osnovni problem je da, kao narod, jos nismo uspeli da nadjemo i definisemo svoju pravu ulogu u novim uslovima nastalim posle raspada Jugoslavije i pada komunizma u Istocoj Evropi. Jos smo uvek na bespucu, i koristim ovu priliku da apelujem na nase umne ljude i rodoljube da se najozbiljnije pozabave ovim problemom i ukazu na moguca resenja. Sto se mene tice, kao potomak Karadjordjevica, ucinicu sve da sluzim svom narodu. 

 Uprkos svih teskoca i problema ipak sam optimista. Cvrsto sam uveren da srpski narod ima u sebi snage da prebrodi sadasnje teskoce i izvojuje sebi bolju i svetliju buducnost. Opstenarodni demokratski protest krajem prosle godine i pocetkom ove godine pokazao je celom svetu da je duh srpskog naroda nesalomljiv. 

Pokazao je takodje da komunizam nije uspeo da ugusi slobodarsku svest srpskog naroda i da ga odvrati od borbe za pravdu, demokratiju i napredak. Svet je sa divljenjem posmatrao studente i gradjane kako - u Beogradu i sirom Srbije - dostojanstveno protestuju i zahtevaju da se konacno izvrsi demokratski preporod zemlje. 

 Bez obzira na situaciju koja je nastala kasnije, cinjenica ostaje da je taj protest bio velika moralna pobeda demokratskih snaga Srbije i da je to osnova na kojoj treba graditi buducu akciju. 

 Dok bude idealizma omladine i hrabrosti rodoljubivih gradjana, Srbija nece propasti! 

Ziveli! 

Aleksandar Karadjordjevic