POSMRTNI OSTACI POSLEDNJEG JUGOSLOVENSKOG KRALJA ĆE NAPUSTITI ČIKAGO

KRALJ PETAR II, KOJI JE SAHRANJEN U CRKVI U SEVEROZAPADNOM PREDGRAĐU ČIKAGA, BIĆE PRENEŠEN U SRBIJU I PONOVO SAHRANJEN

5. Mart, 2007 – Intervju sa NJ.K.V. Prestolonaslednikom Aleksandrom za agenciju Asošieted Pres. Posle svega što je prošao, uglavnom tragično, poslednji Jugoslovenski Kralj je sahranjen na neprimerenom mestu. Iako se mislilo da je njegovo konačno mesto počivanja u okićenoj Crkvi u predgrađu Čikaga gde je pokopan, ispostavilo se da to možda i nije tako.

Associated Press NJKV Prestolonaslednik Aleksandar sa roditeljima, Kraljem Petrom II i Kraljicom Aleksandrom 1955. godine.

Sin proteranog Kralja Petra II, Kraljevića koji se borio protiv Nacista samo da bi video kako njegovo kraljevsko pada u ruke komunizmu, planira da vrati očeve posmrtne ostatke u zemlju u kojoj se rodio. Međutim, neki Srbi u Americi smatraju da Kralj treba da ostane u Americi, gde je i sahranjen.

Prestolonaslednik Aleksandar još uvek nije odredio datum ekshumacije očevih mošti iz Crkve Sv. Save, jedne od vodećih Pravoslavnih crkava u Americi, i njegovu ponovnu sahranu u Srbiji ali je izjavio da će to biti uskoro.

Princ je iz svog Dvora u Beogradu, prestonci Srbije, u telefonskom intervjuu rekao: „Plan je, a to je krajnji plan, da će biti prenet ovde“.

Kralj je preminuo u Denveru 1970. godine. Zahvaljujući komunističkim zakonima, sahrana u njegovoj zemlji bila je neizvodljiva, tako je po njegovoj želji sahranjen u Crkvi Sv. Save u Čikagu.

Za mnoge američke Srbe na Srednjem zapadu, kraljev grob je izvor ponosa. Godišnje, kraljev grob poseti nekoliko hiljada ljudi.

Aleks Čolaković, menadžer prodaje u srpskom socijalnom centru u blizini Čikaga, kaže: „Bila je njegova želja da se ovde sahrani (tu gde je sad). Radije bih da tu i ostane“.

Naočit, sićušan Kralj potrošio je godine pre svoje smrti posećujući proterane zajednice u Americi, Engleskoj i drugim zemljama – često pomažući u prikupljanju novca u dobrotvorne svrhe. Imao je prebivališta u Egleskoj i Francuskoj i preminuo je usled bolesti, tokom jedne od čestih poseta Americi. Imao je samo 47 godina.

Tražio je da bude sahranjen u Crkvi Sv. Save jer u okolini Čikaga živi oko sto hiljada Srba; takođe je izrazio divljenje prema Abrahamu Linkolnu, rođenom u Ilinoisu, kažu novinski članci iz tog doba.

"Želim da počivam blizu mojih ljudi koji cene i vole slobodu“, ovi izveštaji označavaju njegovu volju kao govornika. "Ja moram uvek deliti njihovu sudbinu“. Sahranjen je u Jugoslovenskoj Vazduhoplovnoj uniformi, i više od deset hiljada ljudi je prisustvovalo sahrani.

Njegov status među Srbima u Americi odmah je uočljiv u samoj unutrašnjosti crkve.

Na crkvenom zidu, pored vrata je slika Kralja. I obeležje njegovog groba, veličine tela je samo stopu udaljeno od mesta gde sveštenik drži liturgiju među svetlo obojenim freskama koje praktično kao pokrov prekrivaju svaki inč zidova oltara.

Šire, Petar II je prikazivan kao heroj a i kao duboko tragičan lik.

U svojim memoarima iz 1954. godine, opisao je kako je u jedanaestoj godini izgubio kontrolu nad svojim životom, kada je Ministar Vlade objavio vest da je njegov otac, Kralj Aleksandar I ubijen, i da je on sada Kralj.

Napisao je: "Ministrova žena me je držala u naručju a jasam plakao na njenom ramenu. Stalno sam pitao: Šta se dogodilo? Šta se tati dogodilo? Šta će sada biti? Dodao je da ga je ubicin metak odvojio od srećnog detinjstva."

Tokom Drugog Svetskog rata, mladi Kralj je odbijao da Jugoslavija bude saveznik sa Nacistima, optužujući Hitlera da ga je proterao u egzil. Kasnije su mu komunisti oduzeli imovinu i prisilili ga da ostatak života provede u inostranstvu u relativno lošim uslovima.

Glava Srpske Pravoslavne Crkve na srednjem zapadu, čija kuća prevazilazi Crkvu Sv. Save, o Kralju priča sa ljubavlju. Ali kada se pomene pitanje prebacivanja posmrtnih ostataka, on odgovara da su pređašnja pričanja o tome izazvala zabrinjavajuće pozive iz područja naseljenih Srbima.

Metropolit Kristofer nam je objasnio da Monarh simbolično oslikava život i vrednosti Srba.

Princ Aleksandar je na to rekao da ako je Kralj simbol Srbima u Americi, da je još jača njegova vrednost za one Srbiji. Uporedio je pokojne Jugoslovenske monarhe sa američkim vojnim žrtvama koji su sahranjeni na Nacionalnom groblju u Vašingtonu.

On je izjavio: "Ako posetite groblje u Arlingtonu, videćete junake koji tamo i pripadaju. U Evropi, imate predsednike, kraljeve i kraljice koji su pokopani u svojim zemljama. Nije li to normalno?"

Princ koji je rođen u Londonu, koji zagovara postavljanje monarhije u Britanskom stilu, Parlamentarnom sistemu, za svoje dobro se 2001. godine vraća u Srbiju., nakon što se Jugoslavija praćena brutalnim civilnim ratom podelila na nekoliko nezavisnih država.

Kada su ga pitali da li veruje da bi američki Srbi mogli da pokušaju da zaustave eskhumaciju njegovog oca i ponovnu sahranu, samo se brecnuo.

Rekao je: "Oni nemaju drugu opciju. On je glava države strane zemlje...on pripada ovde, ovo je njegov dom. Tako da niko ne može da se suprotstavi tome."

Nisu svi Srbi u Americi uznemireni mogućnošću da izgube kralja.

Otac Uroš Ocokoljić, koji je već duže vreme Pravoslavni Sveštenik za oblast Čikaga je rekao: "Mislim da bi se svi Srbi u Americi složili sa vraćanjem posmrtnih ostataka u matičnu zemlju. Na kraju krajeva, svi znaju da on više pripada tamo nego ovde. Čak imaju i mesto za njega tamo."

To mesto je Mauzolej Sv. Đorđa, među zelenilom na vrhu brda, izgrađen je specijalno za sahranjivanje Kraljeva, pre sto godina u blizini Beograda. Pored njih, tu je sahranjen i otac Petra II, na koga je izvršen atentat.

To mesto je veoma poštovano od strane Srba, ali je i velika turistička atrakcija.

Najvažnije je to, rekao je Princ Aleksandar što će ponovno sahranjivanje u Srbiji ispraviti istorijski gaf koji je naterao njegovog oca da bude pokopan 5.000 km od svoje drage kuće.

On je izjavio: “Sad završavamo pun krug, i ispravljamo greške."