85. GODIŠNJICA VENČANJA NJ.V. KRALJA ALEKSANDRA I NJ.V. KRALJICE MARIJE

Zvanična venčana fotografija Nj.V. Kralj Aleksandar I i Nj.V. Kraljica Marija, Beograd 1922.

Beograd, 8. jun 2007. – Njihova Kraljevska Visočanstva Prestolonaslednik Aleksandar II i Princeza Katarina večeras su bili domaćini na prijemu i izložbi u čast 85. godišnjice venčanja Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra I i Njenog Veličanstva Kraljice Marije, u Belom Dvoru, u prisustvu Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Margarite od Rumunije, Njegovog Presvetlog Visočanstva Princa Radua od Hoencolern-Veringena, Njenog Kraljevskog Visočanstva Princeze Katarine i njenog supruga Ser Desmonda de Silve, člana Saveta Kraljice Elizabete Druge.

Takođe su bili prisutni i brojni ugledni gosti iz diplomatskog kora i iz poslovnog, političkog, kulturnog, intelektualnog i verskog života.

U svom govoru dobrodošlice, Prestolonaslednik Aleksandar II je rekao: “Kraljevsko venčanje održano 8. juna 1922. godine spojio je dvoje ljudi u ljubavi i dva naroda u prijateljstvu”. On je dodao da je ovo venčanje “pozdravljeno u Beogradu i Bukureštu sa mnogo radosti i u vrlo veseloj atmosferi”. Prestolonaslednik je zaključio da “sećanje na Kralja i Kraljicu je još uvek živo i obavezujuće za sve nas naslednike, potomke, rođake i poštovaoce”.

Nakon toga, gospodin Čedomir Antić, član Krunskog Saveta, održao je govor. On je istakao da je Kraljevska Porodica Srbije uspela da postigne međunarodno priznanje kada se Kralj Aleksandar I Karađorđević oženio rumunskom Princezom Marijom od Hoencolern-Sigmaringena.

“Ako naša država i nije mogla uvek biti smatrana ravnopravnim članom evropske porodice naroda i država, njena Dinastija ovim činom konačno je postala evropska. Potomci Kralja Aleksandra i Kraljice Marije postali su tako potencijalni naslednici evropskih prestola starih hiljadu godina”, naglasio je gospodin Antić.

On je podsetio sve prisutne na vrline Kralja Aleksandra – na njegovu ulogu ratnika i vojnog komandanta, zatim na njegovu ulogu u stvaranju jakog i trajnog Balkanskog saveza pod nazivom Mala Antanta i na njegovu ulogu u ujedinjenju Južnih Slovena u veliku državu, kasnije nazvanu Jugoslavija. Kralj Aleksandar je ubijen 1934. godine u Marseju, što je označilo i kraj jedne ere.

Najinteresantniji deo večeri bila je izložba u spomen na venčanje i na Njihova Veličanstva Kralja Aleksandra i Kraljicu Mariju. Zlatna tijara Kraljice svakako je privukla najviše pažnje, kao i Kraljeva sablja. Ostali predmeti bili su: venčani list, Kraljevski portreti, meni, raspored sedenja i stajanja tokom Kraljevskog venčanja, epolete, fotografije, pudrijera, program svečanih igara na venčanju i dr.

Izložba je bila moguća zahvaljujući Zadužbini “Kralj Petar I” na Oplencu, Vojnom Muzeju, Istorijskom muzeju Srbije, Arhivu Srbije i Jugoslavije i privatnim kolekcionarima.