ДВОРСКИ КОМПЛЕКС ОТВОРЕН ЗА ОБИЛАСКЕ У СЕЗОНИ 2012. ОД СУБОТЕ, 7. АПРИЛА

Београд, 2. априла 2012. – Канцеларија Његовог Краљевског Висоћанства Престолонаследника Александра II у сарадњи са Туристичком Организацијом Београд (ТОБ) и Туристичком Организацијом Србије (ТОС) најавили су данас почетак туристичке сезоне 2012.

Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина имају задовољство да позову све заинтересоване грађане да посете Дворски комплекс. Организација редовних тура у сарадњи са Туристичком организацијом Београда се традиционално наставља и то сваког викенда од 7. априла до 31. октобра.

Обиласци Краљевског и Белог Двора организовани су тако да се посетиоци уз пратњу професионалних туристичких водича упознају са историјом, уметношћу и културом у пријатној двочасовној шетњи Дворским комплексом. У тури се обилазе велелепна здања Краљевског и Белог Двора, као и Дворска капела посвећена Светом Андреју Првозваном, Крсној слави Краљевске Породице.

Сваке суботе и недеље од 7. априла до 31. октобра у два редовна термина, од 11 и од 14 часова, Дворски комплекс ће бити отворен за јавност. Такође постоји могућност организације групних посета током радних дана уз претходну најаву. Улазница укључује организован аутобуски превоз са Трга Николе Пашића. Постоји могућност организовања ванредних обилазака уз претходну најаву Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра II на 011 306 4014 или kancelarija@dvor.rs.

За све информације и резервације посетиоци се могу обратити Туристичком информативном центру у Београду, Кнез Михаилова 6, 11000 Београд
Тел: 011 328 -18 -59; Фаx: 011 262 92 53

Контакт особа: Анђелка Вуковић
Ел.пошта: dvorskikompleks@tob.co.rs;  www.tob.co.rs

Број људи у групи је ограничен на 50. Школе, студентске организације и пензионерска удружења заинтересована за посету Дворском комплексу могу се најавити директно Канцеларији Њ.К.В. Престолонаследника Александра на телефон 011/306-4014 или путем електронске поште kancelarija@dvor.rs

Краљевски Двор Краљевски Двор на Дедињу изграђен је у периоду 1924-1929. године личним средствима и по налогу Њ.В. Краља Александра I (деде Њ.К.В. Престолонаследника Александра II). Пројектанти су били арх. Живојин Николић и академик Николај Краснов са Краљевске академије. То је велика и репрезентативна вила од белог камена у српско-византијском стилу. У њеном саставу је и Дворска капела посвећена Св. Апостолу Андреју Првозваном, који је заштитник и Крсна Слава Краљевског Дома. Краљевски Двор је био дом Краља Александра I и Краља Петра II. Данас је то дом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II и његове породице.

Бели Двор Зграда Белог двора, који се налази у истом комплексу са Краљевским двором, зидана је по жељи Краља Александра I као резиденција за његове синове Петра (будућег Краља Петра II), Томислава и Андреја. Краљ Александар је очекивао да ће његовим синовима бити потребан сопствени простор када одрасту, али га је мучко убиство отргло од породице, а судбина његових синова је кренула другим током. Малолетни Краљ Петар II је постао нови господар Краљевског Двора, а довршењем започете зграде Белог двора позабавио се његов рођак, Кнез-Намесник Павле. Зграду, која је грађена од 1934. до 1936. године, пројектовао је архитекта Александар Ђорђевић. Када је Двор завршен у њега се уселио Кнез-Намесник са својом породицом у очекивању Краљевог пунолетства. У приземљу ове класицистичке зграде налази се велики Свечани хол и низ салона опремљених у стилу Луја XV и Луја XVI са венецијанским лустерима. Ту је и Дворска библиотека која је имала око 35.000 књига и Свечана трпезарија намештена у стилу чипендејла.

Дворска капела Св. Андреја Првозваног У склопу Двора на јужној страни налази се породична црква, која је тремом са стубовима повезана са зградом. Храм је посвећен Св. Андрији Првозваном - Крсној Слави породице Карађорђевић. Узор за градњу је црква манастира Св. Андреја на Тресци у Македонији, коју је 1389. године саградио Андрија, син краља Вукашина. Црква је пројектована и грађена истовремено када и главни објекат.

Осликаваље цркве је урађено према картонима и цртежима које је припремила екипа уметника из Удружења уметника Београда. Ова група је по налогу Краља Александра И обишла већину српских средњовековних манастира са задатком да на картоне пренесу (копирају) фреске и животописе. Организатор је био академик Николај Краснов. После припреме зидова, извршено је слагање картона и цртежа а дефинитивну одлуку донео је Краљ Александар I Карађорђевић. За осликавање животописа у цркви изабрани су сликари: Борис Обрасков, Никола Мајендорф, Владимир Бичковски, Рејтлингер и Евгеније Варун-Секрат. Од ових сликара тражене су потврде о њиховим радовима на сличним пословима у средњовековним манастирима и храмовима. Радови у цркви су трајали око 36 месеци.

Ово је само мали увод за све заинтересоване грађане, које позивамо да посете ово изузетно културно и историјско здање, које је током прошле године обишло више десетина хиљада домаћих и страних туриста и посетилаца.