|
Govor NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II na
ustoličenju novoizabranog Vladike šumadijskog Jovana
Vaša preosveštenstva,
Časni monasi,
Jereji i đakoni,
Uvažena gospodo i dame,
Želim da se sa nekoliko reči obratim Vladici Jovanu u ovom velikom času!
Preosvećeni Vladiko,
Moj sin, Kraljević Filip, i ja imamo sreću i privilegiju da smo danas ovde sa
vama, u ovom velikom danu i času.
Uvođenje u episkopski tron uvek je važan i istorijski čin. Pogotovu je to istina
kada je u pitanju tron Eparhije šumadijske u kojoj se vazda stvarala istorija
Srbije i gde su se sukobljavale i lomile sile koje su oblikovale naše
postojanje. Na tom tronu stolovali su episkopi slavne uspomene, Valerijan i
Sava, i pripremili ga za vas koji dođoste.
Zato vas pozdravljamo toplom dobrodošlicom!
Danas ste, Vladiko, primili pod svoje arhi-pastirsko okrilje komplikovano i
dragoceno nasleđe. Primili ste ga kao zavet, i sve su oči od danas uprte u vas,
i one koje vas gledaju s očekivanjem, i one koje vas gledaju sa strepnjom.
Kao i u drugim sredinama, i ovde se osećaju posledice poluvekovne tiranije i
nametnute apostazije. To je teško breme, opaka nevolja i veliki zadatak.
Zato vas pozdravljamo velikom nadom!
Ovo je bogat kraj, Vladiko.
Bogat je ljudima, dobrima, sećanjima i šansama. Bogat je svim onim čime nas je
bog darovao, ali i svime onim čime nas je kaznio za naša nedela.
Svi se nadamo da će dobro biti izobilnije od zla, da će lepota ljubavi i sloge
biti stvarnost Šumadije i čitave naše zemlje. Svi stremimo dobru pod suncem, u
svetlosti božije milosti.
Zato vam poručujemo: molite se za nas, Vladiko!
Ovde, u Šumadiji, nalazi se gnezdo moga doma.
Odavde polećemo, i ovde se vraćamo kada nam isteknu zemaljski dani. Poveravamo
vam to gnezdo! Drugoga nemamo!
Čuvajte ga, Vladiko!
Neka vam je sa srećom.
Kragujevac, 1. Septembar 2002.
|
