САОПШТЕЊЕ КАНЦЕЛАРИЈЕ
Њ.К.В. ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА
А Л Е К С А Н Д Р А
                    Поводом недавног писма Њ.К.В. Кнеза Александра,
сина Кнеза Павла
 

Његово Краљевско Височанство Кнез Александар, син  Њ.К.В. Кнеза Павла, Регента Југославије (1934 - 1941),  који живи у Паризу,  упутио је  1. јула ове године једно писмо  Србима и Српкињама у коме се осврће на стварање Југославије 1918. године  и на неке актуелне теме.   У писму  Кнез Александар каже, између осталог, да је “Југославија најважнији узрок нашег страдања”, да је она “једно велико српско гробље” и затим моли Србе да опросте Краљу Александру I због тога што је створио  Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославију.  Моли такође опроштај и за остале Карађорђевиће.

Писмо Кнеза Александра објављено је у разним верзијама и под различитим насловима у низу српских новина и електронских медија.  Једне новине тврде да је писмо написано “у име краљевског дома”, а друге приписују писмо Њ.К.В. Престолонаследнику Александру.  Новине га објављују под сензационалистичким насловима као “Браћо, опростите краљу грех звани Југославија” или “Срби, опростите краљу ујединитељу”.

У вези са тим ова Канцеларија је овлашћена да изјави да Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар нема никакве везе ни са садржајем тог писма нити са његовим објављивањем.  Не улазећи у процену садржаја писма Кнеза Александра, ова Канцеларија жели да укаже да његове тврдње представљају његово лично мишњење а не став и мишљење Краљевског Дома Карађорђевића.  Запажа такође да Кнез Александар није био овлашћен од осталих чланова краљевске породице Карађорђевић да се било коме извињава или тражи опроштај у њихово име.

Краљ Александар I је био велики краљ, државник и војсковођа и остао је у најлепшој успомени српском народу.    Да га злочиначка рука није убила 1934. године у Марсеју, судбина Југославије би била свакако друкчија. Треба оставити историји да изрекне суд о његовом животном делу.  Ова Канцеларија је уверена да ће тај суд бити позитиван.
 

У Лондону, 29. јула 1999

 

Copyright © 1997 Њ.К.В. Принц Александар II
Сва права законом заштићена