Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević o Ustavnoj Monarhiji za emisiju ''Za i protiv'' prvog programa Radio Televizije Srbije

81% GLEDALACA SE IZJASNILO ZA USTAVNU MONARHIJU

Beograd, 28. februar 2003. – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II dao je izjavu za emisiju ''Za i protiv'' emitovanu sinoć , na prvom programu Radio Televizije Srbije na temu Ustavne Monarhije.

Gosti emsije ''Za i protiv'' bili su član Krunskog Saveta Prof. Dr Slobodan Vitanović, predsednik političkog Saveta Demohrišćanske Stranke Srbije g. Milan St. Protić i predsednik pokrajinskog odbora Demokratske Stranke za Vojvodinu i predsednik zakonodavnog odbora Skupštine Srbije g. Bojan Pajtić koji su izneli svoje mišljenje.

Osnovna pitanja o kojima su se gosti izjašnjavali bila su: da li građani Srbije treba da se izjasne o obliku državnog uređenja – republika ili monarhija? Da li bi moderna monarhija poput Britanije ili Španije bila rešenje za Srbiju? Da li bi priča o Monarhiji i pojava Kralja kao nove figure na političkoj sceni bila u funkciji ukupne stabilnosti, eliminisanja stranačkih borbi i nadmetanja za predsedničko mesto?

Prestolonaslednik Aleksandar izneo je svoje viđenje o Ustavnoj Monarhiji:

''Ustavna Monarhija i parlamentarna demokratija su savremeni oblici vladavine. Na primer, sledeće evropske zemlje su istovremeno Ustavne Monarhije i demokratske zemlje: Španija, Norveška, Holandija, Švedska, Velika Britanija, Belgija, Danska i Luksemburg a u svetu, Ustavne Monarhije su: Japan, Australija, Kanada, Novi Zeland i druge zemlje.

Kako one funkcionišu? U Ustavnoj Monarhiji monarh je šef države, ali njegova ovlašćenja su ograničena ustavom. Premijer rukovodi Vladom. Ustav je skup osnovnih načela, zakona i pravila koja definišu ovlašćenja i dužnosti vlade, i prava i slobode građana.

U Ustavnoj Monarhiji građani na slobodnim i poštenim izborima biraju članove parlamenta koji ih predstavljaju u rukovođenju zemljom.

Osnovna funkcija parlamenta jeste da donosi zakone u zemlji. Uz to, parlament kontroliše izvršnu vlast, na primer premijera i Vladu. Ova kontrola izvršne vlasti, od strane zakonodavne, predstavlja suštinu odgovorne vlasti. Premijer rukovodi Vladom i prisutan je u parlamentu. Posle opštih parlamentarnih izbora vođa političke stranke koja osvoji najmanje relativnu, a obično apsolutnu većinu mesta u parlamentu, postaje premijer.

Još jednom naglašavam da je premijer izabran od strane naroda na slobodnim i poštenim izborima kao i svi drugi članovi parlamenta koji takođe predstavljaju građane iz svojih izbornih jedinica. Premijer je vođa političke stranke koja ima većinu mesta u parlamentu i na osnovu toga kontroliše parlament. Premijer imenuje svoje ministre i njihova ministarstva. Premijer kontroliše organizovanje vlade.

Naša zemlja imala bi višestruke koristi od Ustavne Monarhije zato što bi Vlada upravljala poslovima vođenja zemlje bez mešanja od strane šefa države. Razlog tome je što je monarh neutralan, on nije političar ili član bilo koje političke stranke.

Ustavna Monarhija obezbeđuje jedinstvo, kontinuitet i stabilnost. Nama je sve to preko potrebno, kao i poštovanje od strane drugih nacija, koje bi Ustavna Monarhija donela».

Tokom emisije gledaocima je data prilika da se telefonskim putem izjasne da li su « Za» ili «Protiv» Ustavne Monarhije što je rezultiralo sa 7646 glasova (81%) «Za» i 1771 glasova (19%) «Protiv» .