Demanti Kancelarije Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II povodom članka objavljenog u dnevnom listu «Politika» u nedelju 2. marta 2003. godine pod naslovom «Kraljevski zaokreti» autora g. Artura Demeka

Beograd, 4. mart 2003. – Vaš cenjeni list je 2. marta 2003. godine objavio članak gospodina Artura Demeka pod naslovom "Kraljevski zaokreti" u kome se osvrnuo na govor Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II na nedavnoodržanom Trećem Samitu Srbije i Crne Gore.

U svom članku g. Demek kaže da je Prestolonaslednik Aleksandar u svom govoru na samitu dao "snažnu, ali zakasnelu osudu međunarodne agresije na našu zemlju" 1999. godine. Ne ulazeći u analizu suštine komentara g. Demeka, želimo da ukažemo da ova njegova tvrdnja nije tačna. Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije otpočelo je 24. marta 1999. godine uveče, a Prestolonaslednik je već 25. marta dao izjavu pod naslovom "Zaustavite bombardovanje" u kojoj je najoštrije osudio NATO agresiju.

To je bila prva od niza izjava Njegovog Kraljevskog Visočanstva u kojima je osudio bombardovanje. Pored ostalog, 6. aprila je uputio pisma predsednicima Klintonu i Širaku, kao i premijeru Toni Bleru u kojima je tražio da se agresija zaustavi.

S obzirom da ove činjenice nisu dovoljno poznate Vašim čitaocima jer u to vreme mediji u SRJ nisu davali publicitet Prestolonaslednikovim izjavama, bilo bi dobro da objavite njegovu osudu agresije od 25. marta 1999. godine u celosti.

Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II

ZAUSTAVITE BOMBARDOVANjE

Najoštrije osuđujem agresiju koju su NATO snage sinoć započele protiv naše zemlje. NATO države napale su jednu malu suverenu zemlju bez ovlašćenja Ujedinjenih Nacija. Lideri te vojne alijanse tvrde da je cilj ratnih operacija da spreče humanitarnu katastrofu na Kosovu. Narod na Kosovu je zaista na rubu humanitarne katastrofe ali je, nažalost, sasvim moguće da će akcija NATO snaga pogoršati stanje na Kosovu, izazvati nove konflikte na Balkanu i poremetiti međunarodne odnose u Evropi. Posledice te akcije su nesagledive.

Srbiji i Crnoj Gori nanesena je ogromna šteta, a prve ljudske žrtve su već pale. Pošto se operacije NATO-a nastavljaju, neminovno je da će biti još žrtava među nevinim civilnim stanovništvom. Nasilje se ne može sprečiti još grubljim nasiljem, i rešenje kosovskog problema se može naći samo putem direktnih pregovora izmedju demokratskih predstavnika Srba i Albanaca. Apsurdno je da NATO bombarduje Jugoslaviju da bi postigao da Kosovo ostane deo Jugoslavije! Apsurdno je takođe sto je NATO postao ratna avijacija takozvane Oslobodilačke Vojske Kosova! Akcije NATO-a vode neminovno ka nezavisnosti Kosova, a NATO lideri tvrde da im to nije cilj!?

Kada je 1995. godine preko četvrt miliona Srba bilo oterano sa svojih ognjišta u Hrvatskoj, kada su njihove kuće bile spaljivane i razorene, a mnogi civili ubijeni, NATO lideri nisu govorili o humanitarnoj katastrofi. Srbi su etnički očišćeni u Zapadnoj Bosni pa nikome nije stalo do toga. U Srbiji ima danas preko 600.000 srpskih izbeglica ali NATO o tome ne brine. Kakve je mere NATO tada preduzeo da spreči tu katastrofu? Bilo kakvo etničko čišćenje se mora osuditi i sprečiti.

Oduvek sam bio kritičar sadašnjeg režima u Beogradu jer smatram da radi protiv srpskih interesa, međutim priroda tog režima ne može poslužiti kao nikakvo opravdanje za vojnu akciju NATO pakta protiv Jugoslavije. Režim je jedno, a srpski narod drugo, i NATO pravi veliku grešku vođenjem ratnih operacija protiv Jugoslavije. Srbiji, Crnoj Gori i celom Balkanu nisu potrebne bombe i ubijanje, toga je nažalost u istoriji Balkana bilo previše, već su im potrebni mir, sloboda, pravda i demokratija. Tolerancija i međusobno razumevanje mogu cvetati jedino u uslovima mira, a ne rata. Zato apelujem na države NATO pakta da odmah obustave dalje bombardovanje Jugoslavije i pozivam sve zainteresovane strane da pregovorima nađu rešenje za sadašnju krizu.

London, 25. marta 1999