Emitovano u "Kažiprstu" Radija B92 19. septembra 2003

Aleksandar Karađorđević zahteva da mu Crna Gora vrati nasledstvo

Prestolonaslednik traži konfiskovane dvorce i imanja

Nikola Tomić

Naslednik krune Karađorđevića zahteva da mu država Crna Gora vrati ono što mu po nasleđu pripada, a što su njegovim precima 1947. konfiskovali komunisti – između ostalog, dva dvorca i 200 placeva. Iz Crne Gore stižu oštre reakcije, a princ Nikola Petrović-Njegoš u izjavi za Radio B92 predlaže kompromis. Pripremio Nikola Tomić

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević odlučio je da zatraži da mu se vrati njegova imovina u Crnoj Gori. Od Komisije za restituciju Vlade Crne Gore prestolonaslednik Aleksandar je preko opunomoćenika zatražio da mu se vrati imovina koja mu po liniji nasledstva pripada, a koju su komunisti posle Drugog svetskog rata konfiskovali. U pitanju je sledeće: dvorac u Miločeru i oko dve stotine parcela u oblasti Budva–Miločer–Sveti Stefan, zatim zgrada srpskog poslanstva na Cetinju i pripadajući plac, kao i dvorac Leskovac u Rijeci Crnojevića. U pitanju su objekti i imanja koji su bili u vlasništvu kraljice Marije, kralja Petra Drugog i kraljevića Tomislava i Andrije. Deo ove imovine je sada u državnom, a deo u privatnom vlasništvu. Ne postoji procena novčane vrednosti, ali u pitanju su stotine hiljada evra, najmanje.

Član Krunskog saveta Dragomir Acović obrazlaže za B92 zahtev prestolonaslednika Aleksandra: ''Radi se o imovini koja je konfiskovana na osnovu akta iz 1947. godine, koji je u međuvremenu, kao što znate, odlukom savezne Skupštine ukinut i više ne proizvodi pravno dejstvo. Osnov je taj da je u čitavom civilizovanom svetu pravo na privatnu imovinu nešto što se smatra potpuno nespornim i što bi moralo biti nesporno i u jednoj zemlji kao što je državna zajednica Srbije i Crne Gore."

B92: Očekujete li bilo kakvu podršku države Srbije i njenih predstavnika, na zvaničnom ili nezvaničnom nivou, u ovom slučaju?

Acović: ''Ne očekujem ni podršku, ni otpor. Očekujem da, ako postoji država koja funkcioniše u svim svojim elementima – a to znači u kojoj funkcioniše i pravosudni sistem – da će onda na ovaj zahtev biti odgovoreno u skladu sa važećom pravnom procedurom koja se mora odnositi na svakog građanina, bez obzira na to da li se on preziva Karađorđević ili, na primer, Janković.''

U Crnoj Gori javnost je vrlo burno reagovala na ovaj zahtev. Mnogi pravnici, istoričari i političari tvrde da je namera Karađorđevića, najblaže rečeno, nerealna. Tipično je mišljenje koje je za B92 izneo istoričar iz Bara Novak Adžić: ''Pravni poredak Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije razoren je u doba rata 1941-1945. U doba revolucije i on je apsolutno prestao da važi u skladu sa poznatim načelom u pravu leks posterior derogat legi priori, tj. da kasniji pravni akti stavljaju van snage ranije pravne akte. To znači da je 1945. godine proglašen unutrašnji pravni diskontinuitet sa poretkom Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije, da je u parlamentu usvojen Zakon o konfiskaciji imovine dinastije Karađorđević, što znači da Karađorđevići u Crnoj Gori apsolutno nemaju nikakav pravni osnov, kao ni moralni i politički osnov, da potražuju pokretna i nepokretna dobra. Oni su u Crnoj Gori bili okupaciona dinastija koja je sobom donela krv, pepeo, zgarišta i groblja crnogorskim domovima.''

Član Krunskog saveta Dragomir Acović na ovakve i slične tvrdnje odgovara: ''Javnost u Crnoj Gori često burno reaguje na način koji često ne može da se svrsta u domen pravnog, razumnog, pa ako hoćete i etičkog. Dakle, javnost je zapaljena zbog toga što postoji izvesno harangiranje, koje nije ograničeno samo na neke političke faktore i ono traje vrlo dugo. Nije neobično to što ima tako burnih reakcija. Međutim, ovde se radi o nečemu što spada u pravne norme, a javne emocije po pravilu ne bi smele da imaju upliv, a kamoli da se na onovu njih odlučuje u takvim pitanjima. U svakom slučaju, treba se nadati da će se pitanje prilagođavanja prava ličnosti ili slučaju pokazati kao nešto što je stvar prošlosti, a ne sadašnjosti i budućnosti.''

B92: Odnosi Srbije i Crne Gore nisu stabilni. Može li ovakav zahtev Karađorđevića da utiče na dalje pogoršanje tih odnosa?

Acović: ''Ako postoji želja da se stvari teraju ka negativnom raspletu, onda ne postoji stvar koja ne može biti zloupotrebljena. Ako se ne postavi nikakav zahtev, i ako se ne da nikakva izjava, i ako se nikakav potez ne povuče, onda je to razlog za pogoršanje. Ako se neki potez povuče, onda je to opet razlog za pogoršanje. Dakle, nije pitanje da li je postavljen određeni zahtev, nego je pitanje šta je cilj i šta je ona stvarna skrivena želja političkih faktora koji u Crnoj Gori, i ne samo u Crnoj Gori, upravljaju javnim mnjenjem.''

Pre dolaska Karađorđevića na vlast 1914. godine Kraljevinom Crnom Gorom je vladala dinastija Petrović-Njegoš. Unuk kralja Nikole Prvog Nikola Drugi Petrović-Njegoš oštro je reagovao kada je saznao za zahtev Aleksandra Karađorđevića upućen vladi u Podgorici. Nikola Petrović-Njegoš, po zanimanju arhitekta, živi i radi u Parizu, tako da smo s njim razgovarali telefonom, na francuskom jeziku. Pored kritike, princ Nikola iznosi, međutim, i kompromisni predlog: "Nisam pravnik i ne mogu da komentarišem pravnu stranu priče, ali sa etičkog stanovišta, za mene je taj zahtev šokantan. Odnos koji porodice Petrović i Karađorđević imaju sa Crnom Gorom, odnosno sa Srbijom, ne može se svesti na nivo materijalnog. Ono što su naši preci posedovali, to oni nisu stekli samo zahvaljujući svom talentu ili volji već pre svega zahvaljujući hrabrosti i žrtvama naroda, muškaraca i žena, koji su na tome radili. To nije imovina samo kraljevskih porodica, već i celog naroda. Zakoni su pravila koja određuju jedno društvo i mogu se menjati. Na primer, donedavno je u svetu postojalo robovlasništvo, a ipak nikome danas ne bi palo na pamet da povrati svoja stara prava i zatraži natrag robove. To što neko hoće da Crnoj Gori uzme Miločer i Sveti Stefan, najbolje adute za crnogorski turistički razvoj, naprosto je neverovatno. To je kao kada bi dinastija Burbona u Francuskoj tražila da joj se vrati dvorac u Versaju. Taj zahtev je u suštini dokaz nebrige za težak ekonomski i socijalni položaj Crne Gore. S druge strane, mislim da bi bilo normalno i moguće da se postigne određeni sporazum, džentlmenski dogovor, po kojem bi porodica Karađorđević u Crnoj Gori dobila određeni objekat, kuću na primer, u kojem bi oni mogli da kao domaćini borave prilikom svojih dolazaka u Crnu Goru."

Princ Nikola Drugi u Crnoj Gori, pre svega u krugovima koji se zalažu za nezavisnost, ima veoma dobar imidž i često se pojavljuje kao organizator ili počasni gost mnogih javnih događaja. Pitali smo Dragomira Acovića iz Krunskog saveta kakav imidž u Crnoj Gori ima prestolonaslednik Aleksandar: ''S obzirom na to da su stavovi u Crnoj Gori gotovo polarizovani na dva opozitna kraja, to se vidi i u odnosu prema prestolonasledniku Aleksandru. On je boravio u Crnoj Gori više puta i tamo gde je boravio bio je dočekivan dobro. To ne znači da u nekim medijima nije bilo napada, to ne znači da u nekim sredinama nije bilo krajnje negativnih komentara na svako njegovo pojavljivanje, ali, u krajnjoj liniji, to je verovatno nešto što bi trebalo da bude u domenu demokratskih prava, jer demokratsko je pravo svakako građanina ili grupa ili političkih stranaka da im se nešto sviđa, da im se druga stvar ne sviđa. Politika prestolonaslednika Aleksandra bila je da ne doliva ulje na vatru. On se trudio da i u svojim izjavama i u svojim postupcima ne doprinosi stvaranju novih konflikata niti zaoštravanju postojećih. Ja bih podsetio na jednu stvar. On je takođe potomak kralja Nikole Prvog, on je njegov unuk. U tom smislu, priče o nekakvoj nepravdi, o tome da njegovo pojavljivanje u zemlji njegovih predaka može da izazove neke neprilike, dolaze po pravilu od onih koji sami učestvuju u stvaranju negativne atmosfere.''

B92: Da li su u nedavnoj prošlosti prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i princ Nikola Petrović kontaktirali, i kakvi su njihovi odnosi?

Acović: ''Koliko je meni poznato, zvaničnih kontakata nije bilo. S Krunskim savetom, koji je u ovom sazivu od 1992. godine, Nikola Petrović nije kontaktirao. Njegov pokojni otac Mihajlo bio je član Krunskog saveta u prvom sazivu kralja Petra Drugog. O poslednjoj izjavi princa Nikole ja sam informisan iz medija i samo toliko znam. Naglasio bih jednu stvar: u imovini Karađorđevića – dakle, ne govorim sada ni o čemu konkretno, niti o bilo kom određenom Karađorđeviću – koliko je meni poznato, ne postoji ništa što je, pre nego što je postalo posed Karađorđevića, bilo posed Petrovića-Njegoša. Preciznije, ono na šta se odnosi zahtev prestolonaslednika Aleksandra nije bilo konfiskovano, oduzeto ili na bilo koji drugi način prisvojeno od porodice Petrović-Njegoš, pa zatim postalo vlasništvo Karađorđevića.''

Priča o povraćaju imovine Aleksandra Karađorđevića u Crnoj Gori verovatno neće uskoro biti završena. Naime, prestolonaslednik Aleksandar je uputio zahtev pozivajući se na nedavno usvojeni crnogorski Zakon o pravednoj restituciji, čija je ustavnost u toj republici već dovedena u pitanje. Tu su, naravno, i zamršeni politički i istorijski aspekti priče, a neizvesna budućnost odnosa Srbije i Crne Gore svemu tome najmanje ide u prilog.