Centar za zapadnu politiku, Vašington

Komentari Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra o Srbiji i Crnoj Gori

Vaša Ekselencijo,

dame i gospodo,

dobro jutro!

Zadovoljstvo mi je da vam se pridružim na ovom seminaru koji je važan za moju zemlju, Srbiju i Crnu Goru.

Zahvaljujem se Centru za zapadnu politiku i njegovom izvršnom direktoru g-dinu Džonu Sitilidesu na pokretanju inicijative za ovaj program. Takođe bih želeo da zahvalim pukovniku Stivenu Nortonu na njegovom radu na pripremanju dnevnog reda i okupljanju govornika.

Najlepše zahvaljujem učesnicima, govornicima i posetiocima na iskazanom interesovanju za budućnost moje zemlje, Srbije i Crne Gore.

Ime moje zemlje promenilo se od Jugoslavija u istorijska imena dve prethodnice Kraljevine – Srbija i Crna Gora. Ja sam ponosan što je moja porodica bila tesno vezana za sudbinu moje zemlje bez obzira kako se ona zvala. Jedan od mojih pradedova bio je poslednji Kralj nezavisne Kraljevine Srbije, dok je drugi bio poslednji Kralj nezavisne Kraljevine Crne Gore. Moj deda Aleksandar I bio je Kralj kada je zemlja usvojila ime Kraljevina Jugoslavija 1929., pošto je prethodno bila Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Moj pokojni otac, Kralj Petar II, bio je poslednji Kralj demokratske Jugoslavije, i jedini je Kralj koji je sahranjen u Sjedinjenim Državama, u Libertvilu u Ilinoisu.

Želeo sam da sa vama podelim ovaj deo istorije ne da bih žalio za prošlošću, nego da vas uverim da su moja briga za moju zemlju i njen narod i moja posvećenost njima duboke. Meni je čast da sam ponovo građanin moje zemlje. Ja sam postao neprijatelj države u zrelom dobu od dve godine! Kada je Titov zamenik Kardelj 1947. godine potpisao dekret kojim mi se oduzima državljanstvo. U februaru 2001. tadašnji Savezni Ministar unutrašnjih poslova g-din Zoran Živković, koji je sada Predsednik Vlade Republike Srbije, uručio je meni, mojoj supruzi i mojoj trojici sinova službeni dokument kojim se potvrđuje naše državljanstvo, u apartmanu hotela Kleridžiz u Londonu, u kome sam rođen. Vinston Čerčil je taj apartman proglasio jugoslovenskom teritorijom u trenutku mog rođenja. Povraćaj državljanstva bio je veoma emotivan trenutak, kao što je to bio i povratak u Kraljevski Dvor, jula 2001. Dvor u Beogradu je već dve godine dom mojoj supruzi, mojoj trojici sinova i meni.

Posle pada berlinskog zida i bivšeg Sovjetskog Saveza 1989. godine, u punoj meri sam se uključio u promovisanje demokratije u mojoj otadžbini. Tokom godina u više navrata sam posetio Vašington i imao susrete sa nekoliko administracija. Takođe bilo mi je drago da dam svoj doprinos demokratskom procesu sazivajući konferencije Demokratske opozicije u Budimpešti, Banja Luci i Atini. Konačno je osvanuo veliki dan sa revolucijom od 5. oktobra 2000., od koje se, prošle nedelje, navršilo tačno tri godine.

Moja zemlja sada ima mladu demokratiju koja se oporavlja od decenija komunizma, podmuklog režima, sankcija, izolacije i agresije bombabrdovanja. Mi još uvek imamo mnoge probleme koje moramo da rešimo, uključujući Kosovo i južnu Srbiju.

Neki će se možda iznenaditi kada saznaju da je moja zemlja multietnička i multikonfesionalna. Pravoslavnih ima 65%, Muslimana 20%, Katolika 4%, Protestanata 1% i ostalih veroispovesti 10%. Naša populacija je tek nešto više od deset miliona.

Putovao sam širom Srbije i Crne Gore i posetio opštine, preduzeća i bolnice. U svim sektorima potrebna nam je vrlo ozbiljna pomoć. Moja supruga je posvetila svoje vreme pomaganju našem sistemu zdravstvene zaštite, izbeglicama i siročadi – jedna trećina naše medicinske opreme je neispravna, jedna trećina je preko 20 godina stara, a samo jedna trećina funkcioniše. Nezaposlenost je oko 40%. Iako nam nedostaju radna mesta i investitori, mi smo potpuno posvećeni kursu demokratije i tržišne ekonomije.

Naša želja je da se pridružimo Evropskoj Uniji, ali potrebno je učiniti mnogo toga da se naša tržišna ekonomija razvije i usmeri napred, i da se hitno nastavi sa reformama koje se odlažu. Kao i u svim demokratskim zemljama i kod nas postoje političke razlike i različita osećanja – nije li to slučaj i u Kaliforniji. Mi takođe moramo ovladati umećem lobiranja, odnosa sa javnošću i sprovođenja projekata. Naša nada i naša budućnost leže u članstvu u EU. Grčka je članica EU, a nekoliko ne tako dalekih suseda kao što su Slovenija i Češka pridružiće se EU sledećeg proleća, a konačno u budućnosti i sve zemlje jugoistočne Evrope. Mi ne smemo zaostajati u ovom procesu i ostati zaboravljeni u sredini sendviča.

Važno je da imamo najbolje moguće odnose sa Sjedinjenim Državama i meni je drago što mogu da kažem da su ove godine učinjeni krupni koraci u tom pravcu. Dodatna podrška našoj mladoj demokratiji bila bi više nego dobrodošla, i mi očekujemo da će Sjedinjene Države biti više usredsređene i uviđavne prilikom razmatranja pozadine i okolnosti događaja. Podrška podrazumeva promociju jakih ekonomskih veza, i odustajanje od zahteva koji bi produžili izolaciju, pa čak i naveli stanovništvo da izgubi poverenje u demokratiju i budućnost, ukoliko se ne osete rezultati. Jasna je činjenica da samo održivi napredak putem ekonomskih aktivnosti kojima će se obezbediti nova radna mesta, može da osigura stabilnost i trajnu demokratiju u mojoj zemlji i u čitavom regionu.

Da bi se postigao uspeh i stabilnost regiona jugoistočne Evrope, on mora biti posmatran kao važno područje sa kojim treba ostvariti saradnju, a ne kao niz izolovanih slučajeva sa svojim posebnim suprotstavljenim interesima. Svi smo potrebni jedni drugima da bismo stvorili nova radna mesta i postigli ekonomski uspeh. Šta više, ja sam u više navrata izjavljivao da Evropa ne može imati dve klase nacija; prva klasa članice Evropske Unije, a druga klasa ostali. Nije li cilj da se u Evropsku Uniju integriše čitav ovaj region?

Uz to, podrška znači da se moja zemlja ne izlaže daljoj izolaciji, i da se njeni građani ne ucenjuju zbog situacija u koje je bio umešan veoma mali broj određenih pojedinaca. Naši ljudi moraju da se bore za opstanak i da izdržavaju svoje porodice.

Moja vlada i njeni predstavnici bili su ovde u Vašingtonu nedavno, i bez sumnje će doći ponovo. Njihov cilj je da ponovo uspostave normalne trgovinske odnose i da traže pomoć od Sjedinjenih Država.

Za one koji se pitaju o pomoći Evropske Unije i drugih entiteta. Siguran sam da shvataju da se svet promenio 1989. godine posle raspada Sovjetskog Saveza. Obaveza da se pomogne postala je ogromno opterećenje za vlade i druge entitete. Mi smo zahvalni na pomoći koju smo dobili do sada, ali nam je potrebno još. Naša revolucija desila se 5. oktobra 2000., pre tri godine, i mi se pojavljujemo na svetskoj sceni pod pritiskom, suočeni sa nezamislivim problemima posle decenija diktature. Tragedija i patnja koju je 11. septembra pretrpeo narod Sjedinjenih Država takođe je uticala na naš oporavak, kao i na globalnu ekonomiju. Stanje na Bliskom istoku takođe doprinosi teškoćama ekonomskog oporavka, pošto su mnoge nevladine organizacije napustile Srbiju i Crnu Goru i preusmerile svoju pažnju i svoje fondove na Avganistan i Irak.

Kao zaključak, bilo bi mi drago da se uloži sav napor da se hitno pomogne u podsticanju interesa privatnog biznisa Sjedinjenih Država da dođe u našu zemlju. Postoje zlatne prilike i prednosti za investitore. Srećni smo što su kod nas došli US Steel, Philip Morris i Galaxy Tires kao investitori, i nadamo se da će oni biti predvodnici za još mnogo investicija i partnerstava iz Sjedinjenih Država. Biće vam drago da znate da sad postoje dva leta nedeljno od Njujorka do Beograda, i molim vas da tu prednost iskoristite! Svi su dobrodošli i nema ograničenja putovanja. Mi smo bezbedna zemlja, a naši ljudi su gostoljubivi. Dobrodošli u Srbiju i Crnu Goru.