Nj.K.V. PRESTOLONASLEDNIKA 
A L E K S A N D R A 

odrzan na komemorativnoj Akademiji u Solunu 
(16. septemba 1998) 
 
Blizi se kraj ovoga veka u kome nas je tri puta pohodio rat!  U dvadeseti vek smo usli kao nacija u usponu, sigurna u sebe i svoju sudbinu.  Pod vladavinom Kralja Petra Prvog, ostvarili smo zavet predaka, oslobodili porobljene srpske teritorije, doneli slobodu, zakonitost i demokratiju svim gradjanima nove drzave.  Za to smo dali ogromne zrtve.  Neke od njih pocivaju na Zejtinliku, i ovde smo dosli da im odamo postu.  Te zrtve su samo mali deo armije mrtvih Srba koji su svojim kostima prekrili zemlju, a svojim dusama naselili nebesa. 

Kako cemo u novi vek?  U novi milenijum?  U vreme koje bi trebalo da je i nase?  Tamo se ne sme ici sa teretom mrznje, bezakonja i neodgovornosti.  Tamo se ne ide sa zlom u sebi i oko sebe.  Ne zbog drugih, vec zbog sebe samih.  Moramo prestati da eksperimentisemo sa svojom sudbinom:  to dugujemo sebi i svojoj deci, jer nasa zemlja nije samo nasa.  Preci su nam je poverili na cuvanje, a potomci ocekuju da je prime u boljem stanju. 

Da bi u novi vek usli sa nadom, moramo prvo da ozdravimo, a lecenje pocinje od bolesnika, ne od suseda.  Sadasnja bolesna vlast ne moze ozdraviti i ne moze postati legitimna.  Njena priroda je kuzna i razara sve cega se dotakne.  Nasoj zemlji nema ozdravljenja dok bolest njom upravlja.  Zato - kad kazemo da ova vlast mora da ode - ne govorimo o politici - vec o sanitarnoj meri! 

Sa cime cemo uci u novi vek?  Srbi su stari narod koji ima dve velike i drevne institucije:  svoju monarhiju i svoju Crkvu.  Stari narodi neguju ono sto je dobro, unapredjuju svoje nasledje, drze se etickog kodeksa, i iz proslosti izvlace nauk za buducnost.  Ni mi ne mozemo drugim putem.  Nasilje nije nase nasledje, ne priznajemo da nam je brat neprijatelj, ne damo svoju zemlju bilo kome ko je trazi!  U novi vek moramo uci sa kulturnim i naucnim dostignucima koja smo ugradili u svetsku civilizacijsku bastinu i sa demokratijom, ljudskim pravima i cvrstim zakonima kao osnovom moderne evropske drzave. 

Ipak, moramo reci da mi Srbi nismo jedini krivci za sve sto nam se desava poslednjih godina.  Dok se mi trudimo da se distanciramo od sadasnje vlasti, medjunarodna zajednica tretira tu istu vlast kao sagovornika i partnera.  Dok se gaze ljudska i gradjanska prava, svet kaznjava narod i one koji protestvuju zbog nasilja vlasti.  Zlocini nad Srbima pocinjeni u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj nisu nimalo uzbudili medjunarodnu zajednicu niti doveli do sankcija prema pociniocima.  Na Kosovu se ponavlja tragicna prica i Srbi su uvek krivci za sve.  Srpski narod se optuzuje zbog nedemokratske prirode sadasnjeg rezima, a on je, ustvari, zrtva tog rezima.  Potrebno je jasno reci da se nedemokratski rezim ne moze ukloniti razaranjem drzave i bacanjem naroda u bedu i ocajanje, vec podrskom snagama koje se zalazu za istinsku demokratiju, pravnu drzavu i jacanje individualnih sloboda. 

Doslo je vreme za promene!  Vreme za povratak legitimnosti, zakonitosti, demokratiji.  Kraljevski Dom Karadjordjevica je i do sada cvrsto stajao na tim pozicijama.  Sudbina srpskog naroda i Karadjordjevih potomaka je nerazdvojna.  Jedni bez drugih ne mogu napredovati!  Jedni bez drugih mogu samo propasti!  A to je nesto sto nikada necemo dozvoliti jer bi time izdali ne samo sebe i buduce generacije, vec i solunske heroje kojima ovde odajemo postu. 

Ne klonite duhom!  Buducnost srpskog naroda ipak zavisi najvise od nas samih.  Ugledajmo se na solunske junake i pregnimo na posao za spas naroda i zemlje.  Kako radili tako nam i bog pomogao!