ZAŠTITA KRALjEVSKOG KOMPLEKSA NA DEDINjU KAO NACIONALNOG DOBRA

U nameri da sadašnjim i budućim generacijama srpskog naroda obezbedi Kraljevski dvorski kompleks na Dedinju kao jedinstvenu i nedeljivu celinu od izuzetnog nacionalnog, kulturnog i istorijskog značaja, Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar II uputio je Predsedniku Vlade gospodinu Zoranu Živkoviću i Vladi Republike Srbije predlog Zakona o Dvorskom kompleksu na Dedinju. Tim Zakonom sačuvao bi se Kraljevski dvorski kompleks kao jedinstvena celina, umesto da bude razbijen na delove, a njegove pokretne stvari, naročito umetničke vrednosti, budu prodate na tržištu.

Predloženim Zakonom je zaista rezervisano pravo korišćenja Dvorskog kompleksa samo za članove uže porodice Prestolonaslednika. U protivnom to bi značilo zasnivanje sustanarskih odnosa, što je važećim propisima zabranjeno. Drugim stavom Člana 2. Ugovora o korišćenju kompleksa Belog i Starog Dvora na Dedinju, koji je zaključen avgusta 2001. godine između države SRJ i Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića utanačeno je da će se međusobni odnosi članova Kraljevskog Doma Karađorđevića u pogledu korišćenja dvorskog kompleksa urediti na osnovu običajnog prava, odnosno Pravilnikom Kraljevskog Doma.

Porodični Pravilnik za članove Kraljevskog Doma donet je 5. aprila 1930. godine, za života Kralja Aleksandra I. Članom 2. predviđeno je da Kralja nasleđuje njegovo muško potomstvo po redu prvorođenja. Članom 3. određeno je da Kralj Aleksandar I, odnosno njegovi muški potomci po redu prvorođenja postaju starešine Kraljevskog Doma. Starešina Kraljevskog Doma, kao i svaki domaćin kuće, ima ovlašćenje da odredi ko će stanovati i stalno koristiti njegov porodični dom.

Ukazujemo da na osnovu Člana 9. članovi Kraljevskog Doma mogu osnivati zasebne kuće. Koristeći se tim pravom blaženopočivši Prinčevi Tomislav, Andrej i Pavle su osnovali svoje posebne kuće, oženili se, dobili decu i postali glave svojih porodica. Na taj način su se oni odvojili od Prestolonaslednikove porodice i napustili zajednički dom.

Prestolonalsednik Aleksandar II Karađorđević s pravom smatra da njegovu porodicu čine: njegova supruga Katarina i njegova tri sina: Petar, Filip i Aleksandar. Kraljevski Dvor ima svoju društvenu i javnu funkciju, ali je on u osnovi porodična kuća i može biti korišćen od samo jedne, u našem slučaju brojne i srećne porodice.

Od dana konfiskovanja imovine pa sve do avgusta 2001. godine, Država je snosila sve troškove investicionog i tekućeg održavanja Dvorskog kompleksa. Od avgusta 2001. godine do danas sve troškove snosio je i snosi Prestolonalsednik Aleksandar II Karađorđević. Nacrtom zakona predlaže se da Država nastavi da snosi troškove investicionog održavanja dvorskog kompleksa i troškove tekućeg održavanja Belog Dvora. Prestolonaslednik uzima na sebe troškove tekućeg održavanja Starog Dvora.

Članom 3. nacrta zakona utvrđuje se da će Vlada Republike Srbije koristiti Beli Dvor za boravak stranih državnika i za održavanje zvaničnih prijema. Članom 4. Dvorski kompleks se otvara za građanstvo i biće određeno vreme za posete i obilaske.

S druge strane, Prestolonaslednik će zajedno sa Princezom Katarinom i Prinčevima, nastaviti da koristi svoj porodični dom u dobrotvorne, društvene i opšte korisne svrhe. Drugim rečima, država će snositi glavne troškove, ali trošak održavanja neće biti učinjen bez odgovarajuće koristi za državu i za narod.

Ovim nacrtom Zakona ne izbegava se utvrđivanje svojinskih prava. Ako ne bude donet Zakon o proglašenju Dvorskog kompleksa za dobro od kulturnog i istorijskog značaja, pre Zakona o restituciji imovine, ceo kompleks će biti razdeljen, u skladu sa Zakonom o nasleđivanju, na desetak delova potomcima Kralja Aleksandra I. Prodaja Dvorskog kompleksa i podela kupoprodajne cene između naslednika biće jedini mogući način rasprave zaostavštine. Kupci pojedinih delova kompleksa biće preduzimljivi pojedinci koji će u parku izgraditi stambene objekte, a od Dvoraca napraviti restorane i kockarnice. Na taj način će jedno opšte dobro od istorijskog značaja nestati.

U koliko bude donet Zakon o proglašenju Dvorskog kompleksa za dobro od istorijskog i kulturnog značaja u državnoj svojini to ne znači da se izbegava utvrđivanje svojinskih prava. Naime, kada bude donet Zakon o restituciji oduzete imovine, naslednicima Dvorskog kompleksa će, u skladu sa tim Zakonom, biti određena i isplaćena naknada ili data druga imovina odgovarajuće vrednosti u zamenu. Dakle, naslednici neće biti oštećeni.

Na posletku valja primetiti da u javnosti nije dovoljno poznato da Dvorski kompleks nije vraćen u svojinu Prestolonasledniku. Ugorovom sa Državom SRJ, Prestolonalsedniku je samo dato pravo korišćenja. To pravo ni na koji način ne menja državnu svojinu nad celim imanjem, niti zadire u buduća prava naslednika.

Ukazujemo da je više od pola veka Dvorski kompleks bio svojevrsni ''zabranjeni grad'' i da je bio mali broj povlašćenih čija je noga tamo kročila. Odkako se Prestolonaslednik vratio u Dvor, skoro 25.000 građana je posetilo i obišlo Dvorski kompleks, uključujući i predstavnike najuglednijih nacionalnih ustanova.

Beograd, 29 juli 2003. godine

Prilog: Nacrt Zakona

ZAKON O DVORSKOM KOMPLEKSU U BEOGRADU

Član 1.

Dvorski kompleks, koji čine Stari i Beli dvor zajedno sa parkom i šumom koji ih okružuje, zgradama i ostalim nepokretnostima u parku kao i svim pokretnim stvarima koji se u njima nalaze, proglašavaju se za jedinstveno i nedeljivo dobro od neprocenjivog kulturnog i istorijskog značaja.

Član 2.

Dvorski kompleks daje se u trajno i nasledno plodouživanje Aleksandru Petra II Karađorđeviću, kao starešini Doma Karađorđevića, sa svim pokretnim stvarima koje se u njemu nalaze.

Član 3.

Aleksandar II Karađorđević stavljaće vladi Republike Srbije na raspolaganje Beli dvor za boravak stranih državnika i za održavanje zvaničkih prijema.

Član 4.

Dvorski kompleks biće otvoren za građanstvo, a vreme za posete i obilaske zajedno sa kućnim redom biće uređen posebnim pravilnikom.

Član 5.

Vlada Republike Srbije nastavlja da snosi troškove investicionog održavanja Dvorskog kompleksa, kao i troškove trekućeg održavanja Belog dvora.

Troškove tekućeg održavanja Starog dvora snosiće Aleksandar Petra II Karađorđević.

Član 6.

Vlada Republike Srbije nastaviće da se stara o bezbednosti Dvorskog kompleksa u saradnji sa drugim nadležnim organima.

Član 7.

Po donošenju opšteg zakona o denacionalizaciji i dalje će se primenjivati ovaj Zakon.

Član 8.

Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije''.