Комунистички симболи на Краљевском комплексу

simboli

Краљевски Комплекс

постоји од 1924. године, ипак за тако кратко време служио је као најважнија резиденција државе која је променила девет имена, два уређења и два диктатора. Краљевски Двор и данас представља симбол великих промена које је српско и југословенско друштво преживело током XX века.

Занимљива је чињеница да у време Краља Александра I и Краљице Марије, у декорацији Краљевског и Белог Двора нису били заступљени експлицитни династички симболи и краљевске инсигније, уколико изузмемо византијске двоглаве беле орлове у декорацији сводова сутерена Краљевског Двора. На Краљевском Комплексу постоје различити артефакти, слике, фотографије и сведочанства о ентеријерским прилагођавањима Дворова у периоду после Другог светског рата.

После Другог Светског Рата припадници комунистичког режима користили су према својим потребама Краљевски и Бели Двор. Заоставштина некадашњег режима на Белом Двору представља значајан сегмент његове историје. На неки начин, наслеђено стање Краљевског Комплекса из 2000. године представља историју пропалог политичког експеримента бивше Југославије. ЊКВ Престолонаследник Александар II каже да само диктатори бришу и чисте историју и да ће симболи периода од 1945. до 2000. године остати као спомен прошлих времена.

Симболи победничког вандализма

Први тип симбола комунистичког режима су симболи настали као последица таласа победничког вандализма. У налету „ослободилачких“ јединица највише је страдала Дворска Капела Светог Апостола Андреја Првозваног, о чему живо сведоче скрнављења фресака, иконостаса и понајвише још увек видљиви трагови хитаца испаљених право у Христово чело, срце и ореол као својеврсни акт симболичног убиства Господа. Црква је након 1944. године била претворена у стовариште баштенског материјала. Највреднија икона Богородице са Христом окована златом, пореклом са Охрида, нетрагом је нестала. Тек је поводом доласка Етиопског Цара Хајле Селасија, 1953. године, у време првог великог рашчишћавања и поновног освећења цркве, наместо нестале иконе на брзину начињена постојећа реплика.

Симболи који неутралишу оригиналне симболе

Друга врста комунистичких симбола представља резултат систематског настојања да неутралним мотивима или неупадљивом променом идеолошког одређења, буду са Краљевског Двора уклоњени симболи југословенске монархије. Ови симболи су најчитљивији у зидној и сводној декорацији сутерена Краљевског Двора. Медаљони на којима су се првобитно налазили двоглави бели орлови пажљиво су пресликани тако да се бојом и мотивима уклопе у маштовито осликане зидне декорације руских мајстора. Посебно занимљиви су мотиви у салону за картање где су врло дискретно у пресликане медаљоне са мотивима византијских двоглавих орлова додате светло црвене петокраке.

Уметнички предмети са новом идеолошком садржином

Трећу категорију послератних симбола на Краљевском Комплексу представљају слике, статуе, споменици и употребни предмети са идеолошком садржином. Употребни предмети су пре свега есцајг, сервиси за ручавање, сребрнина са одстрањеним монограмима Краља Александра и додатим симболима комунизма или социјалистичке Југославије. Ни витки мермерни стубови Златног Салона Краљевског Двора нису били поштеђени обележавања новом идеологијом па се на једном још увек може назрети траг урезане звезде петокраке. Лустер и канделабри од кованог гвожђа са задње терасе Белог Двора и данас носе прорезе у виду петокрака. Од уметничких дела најпознатија је слика Крсте Хегедушића која приказује Битку код Стубице из 1573. године, када су хабзбуршки феудалци угушили сељачку буну Матије Гупца. Од споменика се издваја онај на главном путу који води до Краљевског Двора који је посвећен совјетском војнику црвене армије, рад Антона Аугустинчића.

Највише пажње и интересовања побуђује свакако гроб Даворјанке Зденке Пауновић, секретарице и велике љубави Јосипа Броза Тита који је, након њене преурањене смрти, дао да се она сахрани на свега две стотине метара далеко од Белог Двора.

Сачуване су и многобројне фотографије које сведоче о томе да је Краљевски Двор служио као место за угошћавање и одседање високих државних званица, председника држава, царева, краљева, министара али и диктатора, док је Бели Двор коришћен као здање за официјелне визитације, састанке и пријеме председника бивше СФРЈ и СРЈ.