Timeline

Интервју Њ.К.В. Престолонаследника Александра и Принцезе Катарине за Курир: Спремни смо за повратак монархије!

trh

За нас је најважније да помогнемо српском народу. Овде смо да радимо оно што други не раде. Постоји много политичара, али земљи је потребан фактор уједињења

Престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић у искреном разговору отворили су душу за Курир и признали да с нестрпљењем очекују да њихов син принц Филип и принцеза Даница постану родитељи, а они баба и деда. Разговарали смо и о перспективама младих у Србији, проблемима на Белом двору, монархији, али и о утисцима с недавне краљевске свадбе.

Принц Александар: Венчање је било дивно, они су диван пар и мени је било пуно срце кад сам видео све наше драге госте окупљене у величанственој Саборној цркви. Призор патријарха Иринеја, који венчава Филипа и Даницу, заувек ће остати у мом сећању. Цела породица је пресрећна.

Принцеза Катарина: То је заиста био дан за памћење и остварење сна, јер сваки родитељ жели да види своју децу срећну. Никада нисам видела Филипа срећнијег него кад је његов савршени анђео стајао поред њега.

Недавно је обелодањено да Филип и Даница очекују принову.

Принц Александар: То су дивне вести и веома смо срећни што ће Филип и Даница имати дете следеће године. Моја супруга и ја не можемо да дочекамо да поново постанемо деда и баба и да држимо бебу у рукама.

Принцеза Катарина: Наша ћерка Алисон има четворо деце, од којих је троје склопило брак ове године. Дакле, кад они добију децу, постаћемо прабаба и прадеда. И наш син Дејвид има малог сина, а, наравно, с радошћу очекујемо и нова венчања у породици.

За нас је најважније да помогнемо српском народу. Овде смо да радимо оно што други не раде. Постоји много политичара, али земљи је потребан фактор уједињења

Престолонаследник Александар и принцеза Катарина Карађорђевић у искреном разговору отворили су душу за Курир и признали да с нестрпљењем очекују да њихов син принц Филип и принцеза Даница постану родитељи, а они баба и деда. Разговарали смо и о перспективама младих у Србији, проблемима на Белом двору, монархији, али и о утисцима с недавне краљевске свадбе.

Принц Александар: Венчање је било дивно, они су диван пар и мени је било пуно срце кад сам видео све наше драге госте окупљене у величанственој Саборној цркви. Призор патријарха Иринеја, који венчава Филипа и Даницу, заувек ће остати у мом сећању. Цела породица је пресрећна.

Принцеза Катарина: То је заиста био дан за памћење и остварење сна, јер сваки родитељ жели да види своју децу срећну. Никада нисам видела Филипа срећнијег него кад је његов савршени анђео стајао поред њега.

Недавно је обелодањено да Филип и Даница очекују принову.

Принц Александар: То су дивне вести и веома смо срећни што ће Филип и Даница имати дете следеће године. Моја супруга и ја не можемо да дочекамо да поново постанемо деда и баба и да држимо бебу у рукама.

Принцеза Катарина: Наша ћерка Алисон има четворо деце, од којих је троје склопило брак ове године. Дакле, кад они добију децу, постаћемо прабаба и прадеда. И наш син Дејвид има малог сина, а, наравно, с радошћу очекујемо и нова венчања у породици.


ФОТО: ЗОРАНА ЈЕВТИЋ

Филип и Даница тренутно живе у Лондону, да ли планирају да се врате у Србију?
Принц Александар: Веома нам недостају, али Филип ради за веома озбиљну финансијску компанију, а кад одлуче да напусте Лондон, доћи ће у Србију, ово је њихов дом.

Принцеза Катарина: Беба ће их вратити кући. Зато што родитељи увек желе да дете одрасте с баком и деком, и то бисмо веома волели. У овом делу света, у Грчкој и Србији, родитељи понекад немају стрпљења и времена да подучавају децу, али ту су зато баке и деке, који су жељно очекивали унучиће и желе да им пренесу све што знају о животу. Мислим да би било сјајно да дете одрасте овде и да нам пружи шансу да гледамо сваки тренутак његовог одрастања.
За Филипа и Даницу, али и за друге младе људе у Србији, да ли постоји перспектива за посао и живот у овој земљи? Да ли видите будућност за младе овде?

Принц Александар: Да, видим. Али мора много да се ради на томе. Главни циљ је, наравно, да постанемо део ЕУ. Многи млади људи одлазе у иностранство, догађа се одлив мозгова. Наша земља је имала много проблема током своје историје, али верујем да великим напорима можемо привући више инвеститора и тиме задржати младе. Они су високо образовани, имамо одличне образовне институције, наше дипломе вреде много. Ако сви заједно радимо, можемо да претворимо Србију у земљу из које млади неће више одлазити.

Принцеза Катарина: Када постанете део краљевске породице, ваш живот више није ваш, он припада народу. Монарх је фактор уједињења и симбол јединства и напретка. То је наша дужност. То није питање шта ми желимо или не. То је живот који морамо да водимо. Када кажете „да“ на венчању, то би требало да подразумева да ћете чинити све што је потребно да останете заједно. Нажалост, данас многи кажу „да“, али након разлаза испада да су то рекли само због одређених ствари. Исто важи и за нашу децу. И они имају дужност према овој земљи. Неке од тешкоћа које смо Александар и ја имали кад смо дошли овамо можда су их спречиле да проводе више времена у Србији. Постоји будућност, како за нас као породицу, тако и за њих као младе људе. За нас је најважније да помогнемо српском народу. Овде смо да радимо оно што други не раде. Постоји много политичара, али земљи је потребан фактор уједињења.


ФОТО: ЗОРАНА ЈЕВТИЋ

Да ли сматрате да Карађорђевићи могу бити тај фактор?
Принц Александар: Ми смо део ове земље и желимо да у њој видимо успех и напредак. Ми желимо да млади остану са својим породицама и да не траже посао негде далеко.
Имали сте много проблема кад сте се вратили у Србију. Како вам је данас?

Принц Александар: Ствари иду набоље. У прошлости смо много патили због негативне пропаганде током комунистичке диктатуре, кад год нешто не би успело, рекли би: „Краљ Петар је отишао из Србије с вагоном пуним злата“. Па, није! Не кажем да нисам хтео да имам вагон пун злата, али то се једноставно није догодило. Пресрећан сам што сам се вратио у Краљевски двор, који је мој деда краљ Александар саградио и у ком је живео с мојом баком краљицом Маријом, мојим оцем краљем Петром и његовом браћом принцом Томиславом и принцом Андрејем. Мој деда је започео и изградњу Белог двора, али је убијен 1934. у Марсељу. Данас имамо боље услове, као што видите, пошто смо напорно радили на многим поправкама, али и даље имамо много посла у оба двора. Дворски комплекс је важан део предратне, ратне и послератне историје. То не би требало да се заборави. У овом Плавом салону, у којем данас седимо, после Другог светског рата боравили су многи државници, председници, краљеви и краљице, док је Бели двор био кабинет тадашњег председника. Било би логично да се тај део историје очува у добром стању. Верујем да би већина грађана желела да види овај мали Версај како треба.
Дворски комплекс једно време није имао ни струју ни воду…

Принц Александар: Стање се поправило, нарочито у Краљевском двору, али Бели двор још увек има озбиљних проблема. Морамо да стављамо пластичну заштиту на кров, да киша не пада на главу посетиоцима. Нису то само влажни зидови и кров који прокишњава, то су и веома старе и пропале инсталације. Бели двор је био кабинет сваког ко је био на власти, а заборавили су да замене електричне инсталације и водоводне цеви још од Другог светског рата. Било је тренутака када смо моја супруга и ја износили кофе воде због прокишњавања крова на Белом двору. Надам се да ће се ускоро наћи решење за ово, не желим да стварам притисак или оптерећујем српску владу, али мислим да су свесни свега и да постоји добра воља да се Дворски комплекс очува као историјско наслеђе и једно прелепо место. Није у питању само овај комплекс, у питању је брига о Србији, о њеној историји.
Да ли бисте свој однос с државом означили као најбољи до сада?

Принц Александар: Имали смо успоне и падове, јер се политика често мешала. Када смо се вратили у Србију, то нам је било остварење сна, а у међувремену су се многе владе промениле. Морам да кажем да је садашња влада више заинтересована за све, па и за одржавање и поправку овог места.

Принцеза Катарина: Дворски комплекс постаје све старији. Жао ми је што нико никад није саопштио јавности какве су биле прве три године овде за нас, нико нам није дао ни динар. Уложили смо сав наш новац да обновимо ово место. Тек неколико година касније Дворски комплекс је постао ставка у буџету, удахнули смо ваздух и почели мирније да спавамо знајући да ово место неће пропасти пред нашим очима. Имам много поштовања и љубави према мом супругу и дивим се свему што је учинио за нашу земљу.


ФОТО: ЗОРАНА ЈЕВТИЋ

Због свог великог хуманитарног рада много путујете кроз Србију. За шта вам људи највише траже помоћ? На шта се жале?

Принцеза Катарина: Тренутно се концентришемо на образовање наших лекара и замену старе медицинске опреме. Прошлог месеца смо уручили донације нове медицинске опреме у вредности од 1.730.000 долара за здравствене установе широм Србије. Веома је важно да се српска дијаспора укључи у све и да их подсетимо да је ово њихова отаџбина. Многи од њих помажу мојим фондацијама Лајфлајн, у Чикагу већ скоро 25 година, у Њујорку, Торонту, Лондону, Атини, а помажу и Фондацији Њ.к.в. принцезе Катарине у Београду. Не бих била овде без мог супруга, који ми је пружио прилику да имам хуманитарну фондацију. Увек сам се молила Богу за прилику да помогнем људима, а Бог је дао Александру и мени прилику да помогнемо Србији. Људи су овде много патили, али ствари су се промениле. Нисмо дошли на овај свет да патимо. Желим да то поручим Србији јасно и гласно. Људи не траже ништа друго осим нормалног живота. Дивим се свему што мој супруг чини за младе људе у својој фондацији за образовање.

Принц Александар: Створио сам центре за каријеру на државним универзитетима. Сваке године у Белом двору одајем признање и додељујем награде за 600 најбољих матураната из сваке средње школе из Србије и Републике Српске. Трудимо се да помогнемо у образовању наше деце. Ми смо поносан народ и када неки странац дође и пита нас шта нам треба, кажемо „све је у реду, нема проблема“. То није тачно, можемо да останемо поносни, али да представимо наше проблеме и потребе.
Неки у Србији заговарају повратак монархије, да ли се слажете с тим?

Принц Александар: Та одлука зависи од воље народа. Ја сам спреман. Било је превише негативне пропаганде о монархији током диктатуре. Најуспешније државе су уставне парламентарне монархије, скандинавске земље су одличан пример, а не треба заборавити ни Јапан. Све су то земље с врло добрим стандардом. Нови Зеланд, Канада, Аустралија, Шпанија, многи не знају да су то уставне парламентарне монархије. Поред тога, спроведено је истраживање и утврђено је да је јефтиније имати уставну парламентарну монархију него мноштво бивших председника који се издржавају касније.
Принцеза Катарина: Знате како људи у Србији кажу: „Без краља не ваља“.

Уписано у црногорски катастар

ТРАЖЕ ДА ИМ СЕ ВРАТИ ИМОВИНА НА МИЛОЧЕРУ
Престолонаследник Александар Карађорђевић и његова супруга Катарина у процесу реституције од Црне Горе траже да им се врати вила Милочер, некадашњи летњиковац те краљевске породице, земљиште у Милочерском парку, неколико вила и земља на којој је изграђен хотел „Краљичина плажа“. На сву ту имовину, која је под вишедеценијским закупом компаније „Адријатик пропертиз“ у власништву грчког бизнисмена Петроса Статиса, у катастарску евиденцију Управе за некретнине 8. новембра уписана је забележба о постојању реституције, пишу подгоричке Вијести.

ФОТО: ЕПА

 

О Елизабети II

БРИТАНСКА КРАЉИЦА РУКОМ ПИШЕ ПИСМА КАРАЂОРЂЕВИЋИМА
Да ли ћете ићи у Лондон на прославу 70 година брака британске краљице Елизабете II и принца Филипа?

Принц Александар: То је заиста невероватна бројка. Краљица нас је позвала, она је једна дивна особа, она је моја кума, а њен отац краљ Џорџ VI био је мој кум. Увек је била добра према нама, да ли сте знали да краљица ручно пише писма? Не куца их, него руком пише прелепа писма и шаље нам их.


ФОТО: МАРИНА ЛОПИЧИЋ

ФОТО: ДОН ВИРАСИРИЕ

Први сусрет принчевског пара

АЛИСОН УПОЗНАЛА ФИЛИПА И ДАНИЦУ
Како су се упознали принц Филип и Даница?
Принцеза Катарина: Заједно имамо петоро деце. Петар, Филип и Александар имали су мање од четири године кад су дошли да живе с нама, а данас је моја ћерка Алисон изабрала да живи с нама у Београду. Момци су блиски с Алисон и с њено четворо деце, она нам је увек помагала. Заправо, Алисон је и упознала Филипа и Даницу. Алисон и ја смо били на догађају који је организовао часопис Ел и тамо је била и Даница. Пошто сам је упознала, окренула сам се и рекла ћерки: „Ова девојка је веома лепа, треба да је упознамо с момцима.“ Фотографисале смо се с њом. У међувремену, наша ћерка Алисон је остала у контакту с Даницом и предложила да је позовемо на породичну вечеру, дан пре венчања принца Михаила и принцезе Љубице. Даница је прихватила да дође на вечеру и Алисон је ставила картицу с њеним именом поред Филипа. Први пут сам видела Филипа тако фасцинираног неком девојком. Наравно, све мора бити Божја воља, али понекад заборављамо да смо ми Божје руке на земљи. Деца која обилазе дворове питају ме: „Принцезо, где је ваша круна?“ Мој одговор је моја круна је у мом срцу. Без љубави немамо ништа.