Мр Светлана Јовановић-Југа
Др Драгица Вилотић
Др Мирјана Шијачић-Николић
Дипл. инж. Јелена Вучетић
Мр Светлана Јовановић-Југа, стручни сарадник Ботаничке
баште „Јевремовац“
Рођена 1949. године у Банатској Суботици. Основну школу и
гимназију завршила је у Белој Цркви. Шумарски факултет, одсек за
хортикултуру, завршила у Београду. У Белој Цркви од 1975. године
запослена као руководилац зеленила при Заводу за урбанизам.
Добитник је више јавних признања за активности на унапређењу
градског зеленила и организовању бројних изложби цвећа у Белој
Цркви. Од 1988. године запослена у Институту за ботанику и
Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду као инспектор, касније као
стручни сарадник за дендрофлору, где се и сада налази.
Магистрирала 1996. године у центру за мултидисциплинарне студије,
Универзитета у Београду, смер заштите и унапређивања животне
средине, са темом „Таксономско-хоролошка анализа постојеће и
перспективне дендрофлоре (дрвећа и жбуња) Ботаничке баште
„Јевремовац“.“
Има шест објављених научних и више стручних радова.
У Ботаничкој башти “Јевремовац” Биолошког факултета, Универзитета
у Београду, интензивно радила на гајењу, размножавању, повећању и
детерминацији биљног фонда. Аутор је Водича кроз дендрофлору
Ботаничке баште “Јевремовац”. То је први рад те врсте и тог садржаја
од постанка “Јевремовца” до данас.
Др Драгица Вилотић редовни професор Шумарског факултета
Универзитета у Београду.
Рођена је 27. фебруара 1955. године у Земуну. Основну школу и
гимназију завршила је у Обреновцу. На Шумарски факултет Одсек за
шумарство, уписала се 1974/5. године, дипломирала 1979. године са
оценом 10. Последипломске студије из области Анатомије дрвета
уписала је 1980/81. године. Последипломске студије завршила је са
просечном оценом 9,25 а магистарски рад «Анатомска грађа стабла и
корена јеле (Abies alba Mill.) са Гоча од клице до почетка
секундарног дебљања», одбранила је 3.06.1987. године. Докторску
дисертацију «Анатомска грађа стабла виргилијанског храста (Quercus
virgiliana /Ten./Ten.) на различитим стаништима Делиблатске пешчаре,
одбранила је 18.07.1992. године на Шумарском факултету у Београду.
Од стране Научно-наставног веће Шумарског факултета у Београду,
1993. године изабрана је за доцента, 1998. године за ванредног
професора, а 2003. године за редовног професора. Предаје на првој
години на Одсеку за шумарство «Шумарску ботанику и анатомију
дрвета«, а на Одсеку за прераду дрвета «Анатомију дрвета». Под њеним
менторством урађено је и одбрањено више дипломских радова. Била је
ментор за одбрану магистарског рада и докторске дисертације на
Шумарском факултету Универзитета у Београду. Учествовала је као члан
у комисијама за одбрану дипломских радова, магистарских радова и
докторских дисертација како на Шумарском факултету, тако и на другим
факултетима Универзитета у Београду и Новом Саду. Коаутор је
уџбеника «Ботаника» за I и II разред средње шумарске и дрвно
прерађивачке школе, приручника «Биологија» за полагање
квалификационог испита за студенте Шумарског факултета у Београду;
аутор универзитетског уџбеника «Упоредна анатомија дрвета»; аутор
монографије «Гинко» и коаутор монографија: «Екскурзиона флора шума
Србије» и «Оморика-Picea omorika (Pančić Purkyne) на подручју
Националног парка Тара. Укупно до сада објавила је 7 књига и
приручника и 3 монографије. За потребе студената урадила је
макроскопску збирку узорака шумских врста дрвећа, коју непрекидно
допуњава, као и многобројне дијапозитиве макроскопске и микроскопске
грађе економски значајних врста дрвећа. До сада објавила је и
саопштила што самостално, што са другим ауторима укупно 168 радова.
Радови су публиковани у водећим часописима међународног значаја, у
водећим часописима националног значаја, у монографијама итд.
Учествовала је у реализацији већег броја научно истраживачких
пројеката, од којих је у 4 пројекта била руководилац. Поред
руковођења пројектима учествовала је и као оцењивач технолошких
пројеката министарства. Њени радови цитирани су у докторским
дисертацијама, магистарским радовима, оригиналним научним радовима,
монографијама и универзитетски уџбеницима.
У току 1988. године обавила је једномесечну специјализацију у
Ташкенту (СССР) на истраживању анатомске грађе белог и црног дуда, а
1989. године специјализацију у Royal Botanic Gardens, Kew у Лондону
у циљу усвајања нових метода рада из подручја анатомије дрвета.
Др Мирјана Шијачић-Николић, доцент Шумарског факултета
Универзитета у Београду.
Рођена je 19. априла 1968. године у Београду. Основну и средњу
школу је завршила у Сомбору. На Одсеку за шумарство, Шумарског
факултета Универзитета у Београду, дипломирала је 1991. године.
Магистарски рад под називом «Процена генетског потенцијала осам
провенијенција смрче (Picea abies /L./ Karst.) из тест култура код
Ивањице» одбранила је на Шумарском факулртету Универзитета у
Београду 1995. године. Докторску дисертацију под насловом «Анализа
генетског потенцијала генеративне семенске плантаже оморике (Picea
omorika /Panč./ Purkyne) применом контролисане хибридизације линија
полусродника» одбранила је на Шумарском факултету, фебруара 2001.
године.
Од стране Научно наставног веће Шумарског факултета у Београду,
1992. године изабрана је у звање асистента-приправника, а 1995.
године у звање асистента, за предмет Генетика са оплемењивањем
биљака.
У
звање ванредног професора, за исти предмет, изабрана је 2007.
године. У
процесу формирања наставних планова и програма који су у складу са
Болоњским процесом, др Мирјана Шијачић-Николић је предложила увођење
новог наставног предмета: Конзервација и усмерено коришћење шумских
генетичких ресурса, који је од стране Наставно-научног већа
Шумарског факултета у Београду, прихваћен и уврштен у предмете на
дипломским студијама Одсека за шумарство, Шумарског факултета у
Београду. За потребе студената Шумарског факултета у Београду и Бања
Луци, 2003. године била је коаутор помоћног Универзитетскок уџбеника
«Практикум из генетике са оплемењивањем биљака». 2004. године
написала је «Збирку задатака за вежбе из генетике са оплемењивањем
биљака». 2003. године била је коаутор «Приручника из биологије за
полагање квалитикационих испита» на Шумарском факултету у Београду.
Као ментор или члан комисије учествовала је у одбрани већег броја
дипломских и магистарских радова и докторских дисертација.
Самостално или у коауторству са другим ауторима објавила је 34
научна рада који су публиковани у водећим часописима националног
значаја. На домаћим и међународним скуповима презентовала је укупно
63 рада, од којих више од пола на скуповима међународног значаја.
Учествовала је у реализацији већег броја научно истраживачких
пројеката, од којих је у два пројекта била руководилац. Цитирана је
17 пута у магистарским тезама, докторским дисертацијама, оригиналним
научним радовима и универзитетским уџбеницима.
Специјализацију у лабораторији за биотехнологију Института за
кукуруз «Земнун Поље» у Београду, обавила је 1999. године. 2001.
године учествовала је на међународном курсу «Conservation and
management of forest genetic resources in Eastern Europe« који је
одржан у Аустрији у организацији BMLUFW и IPRI. 2005.године
учествовала је на «Training Workshop on Forest Biodiversity« који је
одржан у Русији, у организацији IPGR, CGIAR и BFW.
Дипл. инж. Јелена Вучетић, стручни сарадник Шумарског
факултета Универзитета у Београду.
Рођена је 3.09.1964. године у Земуну.
Основну и средњу школу смер цвећар-техничар завршила је 1993.
године, после које је уписала Шумарски факултет у Београду. На
Шумарском факултету ради од 1992. године као цвећар-техничар на
пословима вегетативног размножавања биљака и њиховог гајења, а 1998.
године изабрана је за стручног сарадника на пословима уређења и
одржавања Арборетума на Шумарском факултету у Београду. Завршава
магистарски рад у Центру за мултидисциплинарне студије у Београду на
Одсеку Екологија и заштита животне средине.
