Зоран Трифуновић
др Игор Георгијев
Ђурђе Нинковић
Ђорђе Ђуришић
Мирко Петровић
Владан Живуловић
Владимир М. Гајић
Милорад Савићевић
проф.др Коста Чавошки
др Чедомир Антић
Владан Вукосављевић
Драгослав Мицић

кликните на име да прочитате биографију

МИЛОРАД САВИЋЕВИЋ

Потиче из породице градске средње класе са унивезитетским образовањем кроз неколико генерација. Рођен новембра 1935. у Београду где је завршио основно и средње образовање, и дипломирао на Правном факултету Београдског Униветзитета 1960. године.

Живи у Београду и Швајцарској. Ожењен, двоје деце. Говори течно неколико страних језика (енглески, италијански, француски, руски).

Професионалне активности започео је касних педесетих. Од 1962. до 1970. радио је у Савезном Министарству привреде на питањима економских и финансијских односа са иностранством. Од 1973. до 1990. био је директор и председник управног одбора чувеног спољно-трговинског предузећа ''Генералекспорт'' холдинг. У том периоду ова компанија од изузетне важности за српску и југословенску економију тог времена, прерасла је у правог гиганта са годишњим приходима у милијардама долара.

Написао је многе стручне текстове из области економских односа са иностранством. После напуштања ''Генералекспорта'' радио је у иностранству у периоду од 1990. до 2000. године.

Учествовао је у организовању демократске опозиције као један од оснивача Реформистичке партије Србије, и учествујући у формирању ДЕПОС-а (Демократског Покрета Србије); био је посланик Савезног парламента у периоду од 1992. до 1996. Средином 1998. придружио се оснивачима ДХСС (Демохришћанске странке Србије) и Савеза за промене. Потпредседник је ДХСС.

После победе демократских снага на савезним и локалним изборима септембра 2000., постао је члан Већа грађана Савезне Скупштине где такође има функцију Председника Комитета за економске односе са иностранством, а такође је и саветник Скупштине Града Београда.

У октобру 2000., био је изабран за председника ''Генекс'' корпорације, и у исто време постао је председник ''Застава'' групе.

Године 2003. поново је изабран за посланика Скупштине државне заједнице Србије и Црне Горе.

MИРКО ПЕТРОВИЋ

Датум рођења:  3. март 1965.године
Место рођења: Београд
Брачни статус:  ожењен, отац једног детета
Националност:  српска 

Образовање

-    Магистар правних наука из области међународних односа и међународног јавног права – Универзитет у Београду, Правни факултет (1986.)

-   Дипломирани правник – Универзитет у Београду, Правни факултет (1988.), са просечном оценом током студија 9,93. 

Професионално искуство 

Четрнаест година радног стажа на следећим пословима:

феб. 2004.

• Компанија «Дунав осигурање» а.д.  Генерални директор

феб. 2003. – феб. 2004.

• Савет министара Србије и Црне Горе

• Служба за законодавство

• Директор службе за законодавство

- координирајуће активности у погледу обезбеђивања  методолошког јединства правних прописа,давање мишљења о усклађености правних аката  Србије и Црне Горе са Уставном повељом

дец. 2000. – јан. 2003.

• Савезна влада Савезне Републике Југославије

• Савезни секретаријат за законодавство

• Савезни секретар за законодавство

  - координирање и организовање активности у погледу обезбеђивања методолошког јединства правних   прописа,

  -давање мишљења о усклађености правних аката  Савезне Републике Југославије са Уставом СРЈ 

феб. 1990. – нов. 2000.     

• Балканолошки институт Српске академије наука и уметности

• Пројекат «Историја балканских држава, народа и култура»

• Асистент истраживач на потпројекту «Историјско-правни односи Србије и Југославије и других балканских држава у 20. веку»

- Истраживачки рад на пољу конституисања Краљевине СХС и суштинских проблема у функционисању државе 

Публикације

-  Аутор монографије из области уставно-правне регулативе

-  Аутор 15 научних радова из области међународних односа и међународног јавног права 

Остале активности

-   Члан Иницијативног одбора за оснивање Демократске странке (прве опозиционе странке после 45 година) од 1989. године.

-   Народни посланик у Скупштини Републике Србије на листи Демократске странке, члан Главног одбора ДС-а и члан Извршног одбора ДС-а од 1990. до 1992. године.

-   Један од оснивача Демократске странке Србије, обављао дужност председника Извршног одбора ДСС-а од 1992. до 1996. године. Потпредседник ДСС-а од 1996. до 1998. године.

-   Народни посланик у Скупштини Републике Србије на листи Демократске странке Србије од 1992. до 1997. године.

-   Стручни консултант у погледу важеће правне регулативе која се односила на Закон о предузећима и Закон о приватизацији, у компанији «International CG» од 2001. године.

-   Чланство у Управном одбору компаније «International CG» од априла 2003. године.

-   Чланство у Управном одбору Јавног предузећа Службени лист од априла 2001. године. Рад на активностима поставке нове и модерне пословне стратегије и политике предузећа, успостављање пословне сарадње са значајним иностраним партнерима. Активности на проширењу делатности предузећа. Побољшање и модернизација продајне мреже предузећа.

ВЛАДИМИР ГАЈИЋ

igajic@eunet.yu

Владимир М. Гајић из Београда, по занимању адвокат. Рођен 24.03.1965. године у Марсеју, Француска. Ожењен, отац четворо деце.

Дипломирао на Правном факултету у Београду 1989. године. Од 1992. године – адвокат са седиштем канцеларије у Београду. Сувласник консултантске фирме Хеофунд д.о.о. Београд, која заступа правне интересе страних и домаћих инвеститора у области инвестиција у изградњи објеката у Београду.

У професионалној каријери поред осталог био и члан адвокатског тима 1993. године који је заступао Вука Драшковића у кривичном поступку пред Окружним судом у Београду, као и адвокатског тима који је 1996. године заступао др. Зорана Ђинђића у кривичном поступку / тзв. Житна афера / пред Окружним судом у Београду.

Политички ангажман

Од 1992. до 1994. године функцију Генералног Секретара СПО
Од 1992. до 1995. године – Посланик у Федералном парламенту СР Југославије на листи коалиције ДЕПОС.
Од 1995. до 1996. године члан ГО Демократске Странке. Од 1996. године напустио ДС и престао да се активно бави политиком.

Од маја 2003. године члан Правног Савета Њ.К.В. Александра Карађорђевића.
 

ЧЕДОМИР АНТИЋ

Рођен је 9. октобра 1974. године. Војску Југославије служио је у Врању и Гњилану 1993.-1994. године. Дипломирао је као први у генерацији на Одељењу за Историју, Филозофског факултета на Универзитету у Београду 1999. године. Магистрирао је Савремену историју на Одељењу за Историјске студије Универзитета у Бристолу 2002. године. Другу магистарску тезу Антић је одбранио на Катедру за историју Новог века, Одељења за Историју, Филозофског факултета на Универзитету у Београду 2003. године. Чедомир Антић се бави историјом међународних односа Велике Британије и Србије у 19. и 20. веку. Запослен је на Балканолошком институту Српске академије наука и уметности.
Чедомир Антић је био председавајући Главног одбора (скупштине) Студентског протеста 1996./1997. У раздобљу од априла 1997. до фебруара 1998. Антић је био Генерални секретар Студентског политичког клуба, прве студентске странке у историји српског народа. Под председништвом Чедомира Јовановића СПК је повео анти-изборну кампању која је трајала од јуна до децембра 1997, у коју су се укључиле странке које ће од реда чинити прву демократску владу 2000. године. У фебруару 1998. СПК се ујединио са Демократском странком где је Чедомир Антић током једне године обављао дужност портпарола странке. Оставку на место портпарола Антић је поднео почетком 1999., али није напустио њено чланство. После успоставе демократије у Србији Антић је започео кампању за обнову државне независности и стварање националног и државног програма Србије. У децембру 2002 објавио је текст свог предлога националног програма под насловом Нацрт - независна Србија у Европској унији који је Г 17 Плус прихватила као сопствени државни и национални програм под насловом Државни програм за европску Србију.
 

ЂОРЂЕ ЂУРИШИЋ

Рођен 31.октобра 1930. године у Берну, Швајцарска. Основну школу и гимназију завршио у Београду. 1954. дипломирао на Правном факултету у Београду као први у генерацији. 1956 - 1959 хонорарни асистент у Институту за упоредно правo у Београду. Од 1959. године адвокат и преводилац за енглески језик.

Више пута биран за члана и секретара Управног одбора Адвокатске коморе Србије и подпредседника Адвокатске коморе Србије; национални подпредседник Међународне уније адвоката за Југославију у периоду 1983. -1987. и поново изабран на исту функцију за период 2001. – 2005.; ванредни члан Америчке адвокатске коморе, Секција за међународно право и праксу; председник Југословенско-британског удружења правника; генерални секретар Југословенског удружења за међународне односе; члан Извршног одбора Удружења за међународно право СЦГ; члан Удружења за право Европске уније, Београд; члан Форума за међународне односе, Београд.

Ожењен, супруга Јасна са којом има ћерку Јовану.
 

ЂУРЂЕ НИНКОВИЋ

Рођен 1942. године у Београду. После завршене Класичне гимназије дипломирао на Правном факултету у Београду 1964. године. Последипломске студије из Међународног права завршио у Лондону.

Члан је Адвокатске коморе у Београду и придружени члан Адвокатске коморе у Лондону.

Бави се претежно међународним приватним правом, међународним привредним правом, арбитражом и ваздухопловним правом.

Члан је Британско-Југословенског удружења правника у Лондону.

За услуге пружене правосуђу Шведске 1988. године Краљ Шведске одликовао га је Орденом Поларне звезде првог степена.

Један је од оснивача Демократске странке и потписник је Писма о намерама. Такође је међу оснивачима Демократске странке Србије 1992. године.

Од фебруара до октобра 2001. године био је Заменик министра правде Републике Србије. На том положају формирао је радну групу која је започела израду закона о рехабилитацији, закона о судовима, закона о невладиним организацијама и закона о политичким странкама.

Објавио је чланке у Енглеској у Current European Law, Impact, The South Slav Journal, The Times i BSSSLA Newsletter. У Југославији објавио је чланке у листовима Данас Право, Политика, НИН и Бранич.

Излагао је на семинарима у Кембриџу, Лондону, Харварду, Essex Универзитету и Београду. Учествовао је са својим радовима на конференцијама у Краљевском институту за међународне послове Chatham House, Wilton Park
и Парламенту Енглеске.

Бави се адвокатуром у Београду и Лондону. Ожењен Мирјаном, има два сина, Марка и Петра.
 

КОСТА ЧАВОШКИ

Коста Чавошки је рођен 26. октобра 1941. године у Банатском Новом Селу, срез Панчево, од оца Саве, лекара у том селу, и мајке Вере, рођене Илић. Четворогодишњу основну школу уписао је у Новом Саду, а завршио у Ковину, док је нижу гимназију уписао у Ковину, а завршио у Вршцу. Вишу гимназију такође је 1960. године завршио у Вршцу.

Године 1960. уписао је Правни факултет у Београду на којем је дипломирао 29. јуна 1964. године са просечном оценом 9,85. Звање магистра стекао је на истом Факултету 1969. године одбранивши тезу «Улога Врховног суда Сједињених Држава у развоју федералног система». Године 1973. докторирао је на истом факултету одбранивши тезу «Идеја слободе и демократије», која је касније објављена под својим правим насловом «Могућности слободе у демократији».

У раној младости као гимназијалац поверовао је да је комунизам будућност која обећава, па је 1959. године ушао у Савез комуниста Југославије и пет пута био на радним акцијама (1958 -1962), два пута као командант бригаде (1959 и 1960). На крају сваке радне акције проглашаван је ударником. За време студија у Београду био је партијски и студентски званичник, а по дипломирању три године је био професионални званичник у Савезу студената Југославије и Савезу омладине Југославије. Скоро две године (1965 – 1967) био је међународни потпредседник Савеза студената Југославије и у том својству учествовао је на већем броју међународних скупова, укључујући и конгрес Међународне конференције студената 1966. у Најробију и Међународне уније студената 1967. у Уланбатору. Почетком 1967. поднео је оставку на положај међународног потпредсеника, а после великих студентских демонстрација јуна 1968. јавно је престао да верује у комунизам.

Своју академску каријеру започео је почетком 1970. као асистент Правног факултета у Београду. Та каријера била је насилно прекинута када је почетком 1973. најпре осуђен због наводног ширења лажних вести (повод за осуду био је чланак у «Гледиштима» бр. 5-6/1972. под насловом «Које вредности штити наше право?») на пет месеци затвора, условно на две године, а потом 31. децембра 1975. избачен са Факултета због тзв. морално-политичке подобности, утврђене извештајем који су потписали професори др Јован Ђорђевић, др Радомир Лукић и др Павле Димитријевић. Затим је две године био без икаквог посла, да би 1. априла 1978. био примљен у Институт за упоредно право у којем је остао десет година. Крајем 1988. прелази у Институт за филозофију и друштвени теорију. Почев од 1. јануара 1990. године, после 15 година одсуствовања, изнова ради на Правном факултету у Београду у звању редовног професора.

Почев од 1968. постаје оштар критичар режима, а потом и тзв. дисидент који је годинама био изложен шикани, а у два маха и кратком лишењу слободе (привођењу). Још за Титова живота током 1976-79. написао је књигу под насловом «Тито технологија власти». После суђења «београдској шесторици» 1984. постаје члан «Одбора за одбрану мисли и изражавања», а 1989. био је оснивач Демократске странке.

Поред наставе на правном факултету у Београду, предаје и на Правном факултету у Српском Сарајеву, најпре на Илиџи а потом и на Палама, од самог његовог оснивања крајем 1994. године. Почетком 1996. председник Републике Српске именовао га је за сенатора. Председник је Међународног одбора за истину о Радовану Караџићу од његовог оснивања. Од 30. октобра 2003. дописни је члан Српске академије наука и уметности.

ВЛАДАН ЖИВУЛОВИЋ

Дипломирани правник – Правни факултет Универзитета у Београду, јануар 1981.

Постао је Члан Адвокатске Коморе (положио испит у Врховном Суду Србије) 1984. године.

Од 1982. ради као адвокат. Специјализовао се у области правне регулативе страних инвестиција.

Правни саветник Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра ИИ

Директор београдског Института за геополитичке студије од 1996. Током овог периода Институт је издао следеће наслове, поред организовања многих округлих столова, конференција за новинаре итд.

Геополитичко окружење Срба (1997)

Косово и Метохија – изазови и одговори (1997)

Игнацио Рамонет: Геополитика хаоса (1998)

’Велика Албанија’ – концепт и могуће последице (1998)

Основе доктрине одбране Републике Српске (1999)

Геополитичка раскршћа (2000)

Партнерство за мир и Савезна Република Југославија (2001)

Високо функционер невладине организације Савет за демократксе промене Србије. Последњи пројекат ’Жртве комунистичког режима од 1944. до 1956. у Србији’.

Од 2001. године када је основан, председник је Атланског Савета Србије и Црне Горе, невладине орагнизације која лобира за евро-атланске интеграције и вредности. Атлански Савез је члан АТА, која тесно сарађује са НАТО пактом.

Августа месеца 2004. године је постављен од стране владе Србије и Црне Горе на место директора Фонда за реформу система одбране. На тој функцији је био до 31. маја 2006. године. Фонд се бавио прометом некретнина војске Србије и Црне Горе и обезбедјивањем средстава за изградњу станова, набавку опреме и социјалне програме.

Од 2006. године до августа 2007. године саветник је за правна и економска питања ректора и власника Мегатренд Универзитета, највећег приватног Универзитета у Србији.

Од августа 2006. године до данас је на челу Екуест, инвестиционог фонда који је до сада инвестирао у разне инфраструктурне пројекте у Бугарској, Румунији, Србији и Црној Гори око милијарду евра.

По налогу Његовог Височанства Принца Александра II Карађорђевића постављен је за члана управног одбора задужбине Краља Петра И на Опленцу.

Члан је Крунског Кабинета.

ДРАГОСЛАВ МИЦИЋ

Рођен 11.12.1961. у Косовској Митровици. Крштен 1968. године у манастиру Високи Дечани.

Основну школу завршио у Косовској Митровици, где су отац Владимир (машински инжењер) и мајка Десанка (учитељица) службовали до 1974. године. У Младеновцу завршава гимназију где у току школовања активно игра кошарку у локалном кошаркашком клубу. У Београду, завршио ветеринарски факултет 1988. године и стекао титулу др.вет.мед. Ожењен и има три сина: Луку (1994), Петра (1996) и Павла (2004).

Прво радно искуство стекао у Генералеxпорт-у, у којем је провео четири године. Затим је био оснивач и директор предузећа Долце Бел Интернатионал, са којим поставља принципе савремене дистрибуције робе широке потрошње, на територији тадашње Југославије.

Од 1997. године, оснивач и власник предузећа МД Интернатионал, које је данас ексклузивни дистрибутер водећих светских производа у домену робе широке потрошње, са којим спада у ред највећих и најуспешнијих дистибутерских кућа на територији Србије.

ВЛАДАН ВУКОСАВЉЕВИЋ  

 Рођен у Београду 02.04.1962.

Дипломирао  на Правном факултету у Београду. Имао неколико студијских боравака у Француској и Немачкој.

Похађао постдипломски специјалистички курс на Правном факултету на тему Међународни уговори.

Радио у спољној трговини, у београдском предузећу "Универзал". Био директор и власник предузећа за промет некретнинама и пружање правних услуга.

Од 2002. године директор и сувласник предузећа за односе с јавношћу  “Логос паблик Рилејшнс”.  

Објављивао текстове у Нин-у, Књижевној речи и Правнику.

Страни језици:  енглески и француски