Zoran Trifunović
dr Igor Georgijev
Đurđe Ninković
Đorđe Đurišić
Mirko Petrović
Vladan Živulović
Vladimir M. Gajić
Milorad Savićević
prof.dr Kosta Čavoški
dr Čedomir Antić
Vladan Vukosavljević
Dragoslav Micić

kliknite na ime da pročitate biografiju

MILORAD SAVIĆEVIĆ

Potiče iz porodice gradske srednje klase sa univezitetskim obrazovanjem kroz nekoliko generacija. Rođen novembra 1935. u Beogradu gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, i diplomirao na Pravnom fakultetu Beogradskog Univetziteta 1960. godine.

Živi u Beogradu i Švajcarskoj. Oženjen, dvoje dece. Govori tečno nekoliko stranih jezika (engleski, italijanski, francuski, ruski).

Profesionalne aktivnosti započeo je kasnih pedesetih. Od 1962. do 1970. radio je u Saveznom Ministarstvu privrede na pitanjima ekonomskih i finansijskih odnosa sa inostranstvom. Od 1973. do 1990. bio je direktor i predsednik upravnog odbora čuvenog spoljno-trgovinskog preduzeća ''Generaleksport'' holding. U tom periodu ova kompanija od izuzetne važnosti za srpsku i jugoslovensku ekonomiju tog vremena, prerasla je u pravog giganta sa godišnjim prihodima u milijardama dolara.

Napisao je mnoge stručne tekstove iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Posle napuštanja ''Generaleksporta'' radio je u inostranstvu u periodu od 1990. do 2000. godine.

Učestvovao je u organizovanju demokratske opozicije kao jedan od osnivača Reformističke partije Srbije, i učestvujući u formiranju DEPOS-a (Demokratskog Pokreta Srbije); bio je poslanik Saveznog parlamenta u periodu od 1992. do 1996. Sredinom 1998. pridružio se osnivačima DHSS (Demohrišćanske stranke Srbije) i Saveza za promene. Potpredsednik je DHSS.

Posle pobede demokratskih snaga na saveznim i lokalnim izborima septembra 2000., postao je član Veća građana Savezne Skupštine gde takođe ima funkciju Predsednika Komiteta za ekonomske odnose sa inostranstvom, a takođe je i savetnik Skupštine Grada Beograda.

U oktobru 2000., bio je izabran za predsednika ''Geneks'' korporacije, i u isto vreme postao je predsednik ''Zastava'' grupe.

Godine 2003. ponovo je izabran za poslanika Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore.
 

MIRKO PETROVIĆ

Lične informacije

Datum rođenja:         3. mart 1965.godine
Mesto rođenja:          Beograd
Bračni status:           oženjen, otac jednog deteta
Nacionalnost:            srpska 

Obrazovanje

  Magistar pravnih nauka iz oblasti međunarodnih odnosa i međunarodnog javnog prava – Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet (1986.)

   Diplomirani pravnik – Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet (1988.), sa prosečnom ocenom tokom studija 9,93.

Profesionalno iskustvo

Četrnaest godina radnog staža na sledećim poslovima:

feb. 2004.

• Kompanija «Dunav osiguranje» a.d. - Generalni direktor

feb. 2003. – feb. 2004.        

• Savet ministara Srbije i Crne Gore

• Služba za zakonodavstvo

• Direktor službe za zakonodavstvo

- koordinirajuće aktivnosti u pogledu obezbeđivanja metodološkog jedinstva pravnih propisa,

- davanje mišljenja o usklađenosti pravnih akata Srbije i  Crne Gore sa Ustavnom poveljom

dec. 2000. – jan. 2003.       

• Savezna vlada Savezne Republike Jugoslavije

• Savezni sekretarijat za zakonodavstvo

• Savezni sekretar za zakonodavstvo

- koordiniranje i organizovanje aktivnosti u pogledu  obezbeđivanja metodološkog jedinstva pravnih propisa,

- davanje mišljenja o usklađenosti pravnih akata Savezne Republike Jugoslavije sa Ustavom SRJ

feb. 1990. – nov. 2000.       

• Balkanološki institut Srpske akademije nauka i umetnosti

• Projekat «Istorija balkanskih država, naroda i kultura»

• Asistent istraživač na potprojektu «Istorijsko-pravni odnosiSrbije i Jugoslavije i drugih balkanskih država u 20. veku»

- Istraživački rad na polju konstituisanja Kraljevine SHS i suštinskih problema u funkcionisanju države

Publikacije

   Autor monografije iz oblasti ustavno-pravne regulative

   Autor 15 naučnih radova iz oblasti međunarodnih odnosa i međunarodnog javnog prava

Ostale aktivnosti

   Član Inicijativnog odbora za osnivanje Demokratske stranke (prve opozicione stranke posle 45 godina) od 1989. godine.

    Narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije na listi Demokratske stranke, član Glavnog odbora DS-a i član Izvršnog odbora DS-a od 1990. do 1992. godine.

   Jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije, obavljao dužnost predsednika Izvršnog odbora DSS-a od 1992. do 1996. godine. Potpredsednik DSS-a od 1996. do 1998. godine.

    Narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije na listi Demokratske stranke Srbije od 1992. do 1997. godine.

   Stručni konsultant u pogledu važeće pravne regulative koja se odnosila na Zakon o preduzećima i Zakon o privatizaciji, u kompaniji «International CG» od 2001. godine.

    Članstvo u Upravnom odboru kompanije «International CG» od aprila 2003. godine.

    Članstvo u Upravnom odboru Javnog preduzeća Službeni list od aprila 2001. godine. Rad na aktivnostima postavke nove i moderne poslovne strategije i politike preduzeća, uspostavljanje poslovne saradnje sa značajnim inostranim partnerima. Aktivnosti na proširenju delatnosti preduzeća. Poboljšanje i modernizacija prodajne mreže preduzeća.

VLADIMIR M. GAJIĆ

igajic@eunet.yu

Vladimir M. Gajić iz Beograda, po zanimanju advokat. Rođen 24.03.1965. godine u Marseju, Francuska. Oženjen, otac četvoro dece.

Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1989. godine. Od 1992. godine – advokat sa sedištem kancelarije u Beogradu. Suvlasnik konsultantske firme Heofund d.o.o. Beograd, koja zastupa pravne interese stranih i domaćih investitora u oblasti investicija u izgradnji objekata u Beogradu.

U profesionalnoj karijeri pored ostalog bio i član advokatskog tima 1993. godine koji je zastupao Vuka Draškovića u krivičnom postupku pred Okružnim sudom u Beogradu, kao i advokatskog tima koji je 1996. godine zastupao dr. Zorana Đinđića u krivičnom postupku / tzv. Žitna afera / pred Okružnim sudom u Beogradu.

Politički angažman

Od 1992. do 1994. godine funkciju Generalnog Sekretara SPO
Od 1992. do 1995. godine – Poslanik u Federalnom parlamentu SR Jugoslavije na listi koalicije DEPOS.
Od 1995. do 1996. godine član GO Demokratske Stranke. Od 1996. godine napustio DS i prestao da se aktivno bavi politikom.

Od maja 2003. godine član Pravnog Saveta Nj.K.V. Aleksandra Karađorđevića.
 

ČEDOMIR ANTIĆ 

Rođen je 9. oktobra 1974. godine. Vojsku Jugoslavije služio je u Vranju i Gnjilanu 1993.-1994. godine. Diplomirao je kao prvi u generaciji na Odeljenju za Istoriju, Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu 1999. godine. Magistrirao je Savremenu istoriju na Odeljenju za Istorijske studije Univerziteta u Bristolu 2002. godine. Drugu magistarsku tezu Antić je odbranio na Katedru za istoriju Novog veka, Odeljenja za Istoriju, Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu 2003. godine. Čedomir Antić se bavi istorijom međunarodnih odnosa Velike Britanije i Srbije u 19. i 20. veku. Zaposlen je na Balkanološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.

Čedomir Antić je bio predsedavajući Glavnog odbora (skupštine) Studentskog protesta 1996./1997. U razdoblju od aprila 1997. do februara 1998. Antić je bio Generalni sekretar Studentskog političkog kluba, prve studentske stranke u istoriji srpskog naroda. Pod predsedništvom Čedomira Jovanovića SPK je poveo anti-izbornu kampanju koja je trajala od juna do decembra 1997., u koju su se uključile stranke koje će od reda činiti prvu demokratsku vladu 2000. godine. U februaru 1998. SPK se ujedinio sa Demokratskom strankom gde je Čedomir Antić tokom jedne godine obavljao dužnost portparola stranke. Ostavku na mesto portparola Antić je podneo početkom 1999., ali nije napustio njeno članstvo. Posle uspostave demokratije u Srbiji Antić je započeo kampanju za obnovu državne nezavisnosti i stvaranje nacionalnog i državnog programa Srbije. U decembru 2002. objavio je tekst svog predloga nacionalnog programa pod naslovom ''Nacrt - nezavisna Srbija u Evropskoj uniji'' koji je G 17 Plus prihvatila kao sopstveni državni i nacionalni program pod naslovom ''Državni program za evropsku Srbiju''.
 

ĐORĐE ĐURIŠIĆ

Rodjen 31.oktobra 1930. godine u Bernu, Švajcarska. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Beogradu. 1954. diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu kao prvi u generaciji. 1956. – 1959. honorarni asistent u Institutu za uporedno pravo u Beogradu. Od 1959. godine advokat i prevodilac za engleski jezik.

Više puta biran za člana i sekretara Upravnog odbora Advokatske komore Srbije i podpredsednika Advokatske komore Srbije; nacionalni podpredsednik Međunarodne unije advokata za Jugoslaviju u periodu 1983. -1987. i ponovo izabran na istu funkciju za period 2001. – 2005.; vanredni član Američke advokatske komore, Sekcija za međunarodno pravo i praksu; predsednik Jugoslovensko-britanskog udruženja pravnika; generalni sekretar Jugoslovenskog udruženja za međunarodne odnose; član Izvršnog odbora Udruženja za međunarodno pravo SCG; član Udruženja za pravo Evropske unije, Beograd; član Foruma za međunarodne odnose, Beograd.

Oženjen, supruga Jasna sa kojom ima ćerku Jovanu.
 

ĐURĐE NINKOVIĆ

Rođen 1942. godine u Beogradu. Posle završene Klasične gimnazije diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964. godine. Poslediplomske studije iz Međunarodnog prava završio u Londonu.

Član je Advokatske komore u Beogradu i pridruženi član Advokatske komore u Londonu.

Bavi se pretežno međunarodnim privatnim pravom, međunarodnim privrednim pravom, arbitražom i vazduhoplovnim pravom.

Član je Britansko-Jugoslovenskog udruženja pravnika u Londonu.

Za usluge pružene pravosuđu Švedske 1988. godine Kralj Švedske odlikovao ga je Ordenom Polarne zvezde prvog stepena.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke i potpisnik je Pisma o namerama. Takođe je među osnivačima Demokratske stranke Srbije 1992. godine.

Od februara do oktobra 2001. godine bio je Zamenik ministra pravde Republike Srbije. Na tom položaju formirao je radnu grupu koja je započela izradu zakona o rehabilitaciji, zakona o sudovima, zakona o nevladinim organizacijama i zakona o političkim strankama.

Objavio je članke u Engleskoj u Current European Law, Impact, The South Slav Journal, The Times i BSSSLA Newsletter. U Jugoslaviji objavio je članke u listovima Danas Pravo, Politika, NIN i Branič.

Izlagao je na seminarima u Kembridžu, Londonu, Harvardu, Essex Univerzitetu i Beogradu. Učestvovao je sa svojim radovima na konferencijama u Kraljevskom institutu za međunarodne poslove Chatham House, Wilton Park i Parlamentu Engleske.

Bavi se advokaturom u Beogradu i Londonu. Oženjen Mirjanom, ima dva sina, Marka i Petra.
 

KOSTA ČAVOŠKI

Kosta Čavoški je rođen 26. oktobra 1941. godine u Banatskom Novom Selu, srez Pančevo, od oca Save, lekara u tom selu, i majke Vere, rođene Ilić. Četvorogodišnju osnovnu školu upisao je u Novom Sadu, a završio u Kovinu, dok je nižu gimnaziju upisao u Kovinu, a završio u Vršcu. Višu gimnaziju takođe je 1960. godine završio u Vršcu.

Godine 1960. upisao je Pravni fakultet u Beogradu na kojem je diplomirao 29. juna 1964. godine sa prosečnom ocenom 9,85. Zvanje magistra stekao je na istom Fakultetu 1969. godine odbranivši tezu «Uloga Vrhovnog suda Sjedinjenih Država u razvoju federalnog sistema». Godine 1973. doktorirao je na istom fakultetu odbranivši tezu «Ideja slobode i demokratije», koja je kasnije objavljena pod svojim pravim naslovom «Mogućnosti slobode u demokratiji».

U ranoj mladosti kao gimnazijalac poverovao je da je komunizam budućnost koja obećava, pa je 1959. godine ušao u Savez komunista Jugoslavije i pet puta bio na radnim akcijama (1958 -1962), dva puta kao komandant brigade (1959 i 1960). Na kraju svake radne akcije proglašavan je udarnikom. Za vreme studija u Beogradu bio je partijski i studentski zvaničnik, a po diplomiranju tri godine je bio profesionalni zvaničnik u Savezu studenata Jugoslavije i Savezu omladine Jugoslavije. Skoro dve godine (1965 – 1967) bio je međunarodni potpredsednik Saveza studenata Jugoslavije i u tom svojstvu učestvovao je na većem broju međunarodnih skupova, uključujući i kongres Međunarodne konferencije studenata 1966. u Najrobiju i Međunarodne unije studenata 1967. u Ulanbatoru. Početkom 1967. podneo je ostavku na položaj međunarodnog potpredsenika, a posle velikih studentskih demonstracija juna 1968. javno je prestao da veruje u komunizam.

Svoju akademsku karijeru započeo je početkom 1970. kao asistent Pravnog fakulteta u Beogradu. Ta karijera bila je nasilno prekinuta kada je početkom 1973. najpre osuđen zbog navodnog širenja lažnih vesti (povod za osudu bio je članak u «Gledištima» br. 5-6/1972. pod naslovom «Koje vrednosti štiti naše pravo?») na pet meseci zatvora, uslovno na dve godine, a potom 31. decembra 1975. izbačen sa Fakulteta zbog tzv. moralno-političke podobnosti, utvrđene izveštajem koji su potpisali profesori dr Jovan Đorđević, dr Radomir Lukić i dr Pavle Dimitrijević. Zatim je dve godine bio bez ikakvog posla, da bi 1. aprila 1978. bio primljen u Institut za uporedno pravo u kojem je ostao deset godina. Krajem 1988. prelazi u Institut za filozofiju i društveni teoriju. Počev od 1. januara 1990. godine, posle 15 godina odsustvovanja, iznova radi na Pravnom fakultetu u Beogradu u zvanju redovnog profesora.

Počev od 1968. postaje oštar kritičar režima, a potom i tzv. disident koji je godinama bio izložen šikani, a u dva maha i kratkom lišenju slobode (privođenju). Još za Titova života tokom 1976-79. napisao je knjigu pod naslovom «Tito tehnologija vlasti». Posle suđenja «beogradskoj šestorici» 1984. postaje član «Odbora za odbranu misli i izražavanja», a 1989. bio je osnivač Demokratske stranke.

Pored nastave na pravnom fakultetu u Beogradu, predaje i na Pravnom fakultetu u Srpskom Sarajevu, najpre na Ilidži a potom i na Palama, od samog njegovog osnivanja krajem 1994. godine. Početkom 1996. predsednik Republike Srpske imenovao ga je za senatora. Predsednik je Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću od njegovog osnivanja. Od 30. oktobra 2003. dopisni je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

VLADAN ŽIVULOVIĆ

Rođen 27. jula 1956. u Beogradu

Diplomirani pravnik – Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, januar 1981.

Postao je Član Advokatske Komore (položio ispit u Vrhovnom Sudu Srbije) 1984. godine.

Od 1982. radi kao advokat. Specijalizovao se u oblasti pravne regulative stranih investicija.

Pravni savetnik Njegovog Kraljevskog Visočanstva Prestolonaslednika Aleksandra II

Direktor beogradskog Instituta za geopolitičke studije od 1996. Tokom ovog perioda Institut je izdao sledeće naslove, pored organizovanja mnogih okruglih stolova, konferencija za novinare itd.

Geopolitičko okruženje Srba (1997)

Kosovo i Metohija – izazovi i odgovori (1997)

Ignacio Ramonet: Geopolitika haosa (1998)

’Velika Albanija’ – koncept i moguće posledice (1998)

Osnove doktrine odbrane Republike Srpske (1999)

Geopolitička raskršća (2000)

Partnerstvo za mir i Savezna Republika Jugoslavija (2001)

Visoko funkcioner nevladine organizacije Savet za demokratkse promene Srbije. Poslednji projekat ’Žrtve komunističkog režima od 1944. do 1956. u Srbiji’.

Od 2001. godine kada je osnovan, predsednik je Atlanskog Saveta Srbije i Crne Gore, nevladine oragnizacije koja lobira za evro-atlanske integracije i vrednosti. Atlanski Savez je član ATA, koja tesno sarađuje sa NATO paktom.

Avgusta meseca 2004. godine je postavljen od strane vlade Srbije i Crne Gore na mesto direktora Fonda za reformu sistema odbrane. Na toj funkciji je bio do 31. maja 2006. godine. Fond se bavio prometom nekretnina vojske Srbije i Crne Gore i obezbedjivanjem sredstava za izgradnju stanova, nabavku opreme i socijalne programe.

Od 2006. godine do avgusta 2007. godine savetnik je za pravna i ekonomska pitanja rektora i vlasnika Megatrend Univerziteta, najvećeg privatnog Univerziteta u Srbiji.

Od avgusta 2006. godine do danas je na čelu Equest, investicionog fonda koji je do sada investirao u razne infrastrukturne projekte u Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori oko milijardu evra.

Po nalogu Njegovog Visočanstva Princa Aleksandra II Karađorđevića postavljen je za člana upravnog odbora zadužbine Kralja Petra I na Oplencu.

Član je Krunskog Kabineta.

Dragoslav Micić.

Rođen 11.12.1961. u Kosovskoj Mitrovici. Kršten 1968. godine u manastiru Visoki Dečani.

Osnovnu školu završio u Kosovskoj Mitrovici, gde su otac Vladimir (mašinski inženjer) i majka Desanka (učiteljica) službovali do 1974. godine. U Mladenovcu završava gimnaziju gde u toku školovanja aktivno igra košarku u lokalnom košarkaškom klubu. U Beogradu, završio veterinarski fakultet 1988. godine i stekao titulu dr.vet.med. Oženjen i ima tri sina: Luku (1994), Petra (1996) i Pavla (2004).

Prvo radno iskustvo stekao u Generalexport-u, u kojem je proveo četiri godine. Zatim je bio osnivač i direktor preduzeća Dolce Bel International, sa kojim postavlja principe savremene distribucije robe široke potrošnje, na teritoriji tadašnje Jugoslavije.

Od 1997. godine, osnivač i vlasnik preduzeća MD International, koje je danas ekskluzivni distributer vodećih svetskih proizvoda u domenu robe široke potrošnje, sa kojim spada u red najvećih i najuspešnijih distibuterskih kuća na teritoriji Srbije.

VLADAN VUKOSAVLjEVIĆ  

 Rođen u Beogradu 02.04.1962.

Diplomirao  na Pravnom fakultetu u Beogradu. Imao nekoliko studijskih boravaka u Francuskoj i Nemačkoj.

Pohađao postdiplomski specijalistički kurs na Pravnom fakultetu na temu Međunarodni ugovori.

Radio u spoljnoj trgovini, u beogradskom preduzeću "Univerzal". Bio direktor i vlasnik preduzeća za promet nekretninama i pružanje pravnih usluga.

Od 2002. godine direktor i suvlasnik preduzeća za odnose s javnošću  “Logos public Relations”.  

Objavljivao tekstove u Nin-u, Književnoj reči i Pravniku.

Strani jezici:  engleski i francuski