Matija Beckovic, KS, SANU, pesnik, pisac, BSc (Filologija, Jugoslovenska i “opsta” literatura). Primio brojne nagrade: nagrada Milan Rakic, nagrada Zmaj, “Disova prolecna nagrada”, nagrada Belovodska rozeta, Zlatni Krst Princa Lazara, Ravnogorska nagrada, nagrada Stefan Mitrov Ljubisa, “Grand document of Bazijas”, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, nagrada Tipar, Njegoseva nagrada, Nagrada Desanke Maksimovic, Milica Stojadinovic-Srpkinja, itd. Rodjen 1939. u Senti. Udovac, ima dve kceri. Autor brojnih pesama, eseja i dramskih adaptacija. 

Objavljena  dela: Vera Pavlavdoljska (1962), Metak lutalica (1963), Tako je govorio Matija (1964,1965), O medjuvremenu (1968, 1979, 1985, 1986, 1990), Ce-tragedija koja traje (1970, 1989, with D.Radovic), Rece mi jedan coek (1970, 1976), Medja Vuka Manitoga (1976, 1978), Lele i kuku (1980), Poeme (1983, 1986), Sluzba Svetom Savi (1987, 1989), O Njegosu (1988), Kosovo, najskuplja srpska rec (1989), Kaza (1988, 1989), Ciji si ti, mali? (1989, 1990), Dvadeset i jedna pesma (1990), Nadkokot (1990), Bogojavljenje (1990), Izabrane pesme i poeme (1990), Moj pretpostavljeni je Gete (1990), Sluzba (1990), Ovako govori Matija (1990), Sabrane pesme (1990, 1992), Ovo i ono (1995), Potpis (1995), Ceracemo se jos (1996) itd. 

Prof. Dr.sc. Zivojin Bumbasirevic, MD, KS, SANU, AMR, cLd’H, Profesor Beogradskog Univerziteta, specijalista za ortopedsku hirurgiju. Priznanja: Medalja Purkiniana i Medalja Freyk (Brno University), Medalja Priorov (CITO Univerzitet u Moskvi), Medalja Rimske Medicinske Akademije, itd. Pocasni Član SICOT-a Udruzenja ortopeda Francuske, Italije, Cehoslovacke, Nemacke i Madjarske, Pocasni Član Udruzenja traumatologa Madjarske, Član Medjunarodne organizacije hirurga i “Internacionalnog koledza za hirurgiju”. Rodjen u Krusevcu (Srbija), 1920. Ozenjen, dva sina. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Preko 350 objavljenih dela na polju ortopedske hirurgije i trumatologije. Autor sledecih dela: Bolna hondrosternalna tumefakcija, Syndroma Teitze, Srpski arhiv 87 (1959), Urodjeno iscasenje gornjeg okrajka radijusa udruzeno sa urodjenim iscasenjem kuka, Srpski arhiv 87 (1959, sa Lj. Jankovic), Monteggia fracture-dislocation. J.Bone joint Surg., 45B (1963, sa S.Popovic), Artrodeza kicmenog stuba autospinalnim transplantatom, Srpski arhiv 92 (1964), Shaft- Epiphyseal resection in cases with bone neoplasms of the knee, Ortopedija i traumatologija, 5 (1968), Electrophorese de la vitamine B12 denas le traitment de la douleur cervicale, Rheumatologie 21 (1969, sa S.Marenic), Osteite paratipique due au Salmonella cholerae suis Kunzendorf, Rev. Chir. Orthop. 57 (1971, sa M.Doesen), Analyse des resultats neurologique chez 225 cas de paraplegie et tetraplegie traumatique. Rev.Chir.Orthop.58 (1972, sa M.Dosen), Modifications rediographiques osteo-articulaires chez les lutteurs. Rev.Chir.Orthop. 60 (1974, sa ostalima), Aplikace castecne zevni opory paraplegikoum. Acta Chir.Orthop.Traumatol.Chech. 45 (1978, sa ostalima), promene na kostanom sistemu kod diabetes mellitus-a. Diabetes Mellitus (ed. D.Djuric, 1982), Hemofilne artropatije i von Willebradova bolest, komparativna radiografska studija. Med. istrazivanja 15 (1982), Maligne Knochentumoren in der Knieregion. Beitr.Orthop.Traumatol., 31 (1984, sa P.Buzdon), Verkersverletzungen bei haemophiliepatienten, Beitr.Orthop.Trumatol. 32 (1985, sa M.Bumbasirevic),Valeur de certains signesradiologique dans le diagnostic de l’arthropatie hemophilique. Boll.Atti.Acad.Med.Roma, 112 (1988), Uporedna radiografska i histopatoloska studija lumbalnog dela kicmenog stuba. Glas SANU CCCLVII, Odelj.med.nauka knj.38 (1990), itd. 

Prof. Dr. Miroslav Gasic, KS, SANU, PhD u hemiji, prof na Beogradskom Univerzitetu (Prirodno-matematicki fakultet), sef katedre za organsku hemiju. Naucni saradnik, “Worc. Found.” za eksperimentalnu biologiju, Shrewsburry (MA, USA, 1965/6), Naucni saradnik, UCLA, odeljenje za hemiju (USA, 1966/7), Visiting scientist, na Univerzitetu u Indijani, Bloomington (Ind.USA, 1972/3), Visiting scholar Nat.Acad.Sci (Vasington, USA, 1982 i 1990). Član izvrsnog odbora Srpskog hemijskog drustva, Predsednik Udruzenja hemijskih drustava Jugoslavije, Član Americkog hemijskog drustva i Nemackog hemijskog drustva. Primio Oktobarsku nagradu grada Beograda (1988). Rodjen 1932 u Beogradu. Ozenjen, ima dve kcerke. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). Autor vise od 90 naucnih Članaka u medjunarodnim naucnim casopisima, prvenstveno o prirodnim produktima mora (izdvajanje, struktura, bioloska aktivnost), esencijalnih ulja, organskih reakcija, itd. 

Prof. Dr. Dragoljub Kavran, KS. Prof  upravnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Potpredsednik je Personalnog odbora Svetskog udruzenja administrativnih nauka, Član Drustva za administraciju SAD, Americke Akademije za menadzment, Britanske Akademije za menadzment. Predsednik Udruzenja kadrovskih specijalista Jugoslavije, predsednik saveznog odbora (komisije) za reorganizaciju drzavne administracije, Direktor Instituta za visoko obrazovanje, potpredsednik savezne unije za administraciju. Profesor i predavac na pravnim skolama u Novom Sadu, Kragujevcu, Nisu, Banja Luci, Zagrebu, Ljubljani i na fakultetima za menadzment u Beogradu i Kranju. Gostujuci profesor na univerzitetima u SAD, Italiji, V. Britaniji, Portugaliji, Svedskoj. Specijalni tehnicki savetnik Generalnog Sekretara UN(1981-86). Rodjen je 1993. u Beogradu. Ozenjen, sin i kcerka. Zivi u Beogradu ( Srbija, Jugoslavija) 

Autor je vise od 260 Članaka i eseja. Radio je u vise od 40 zemalja sirom sveta na projektima drzavne administracije.Izdate knjige: Menadzment u medjunarodnom kontekstu ( sa drugima), Nauka menadzmenta, Menadzment i interpersonalni odnosi, Organizacija i metodi, Sistemi pracenja i unapredjenja radne snage(sa drugima). Planiranje osoblja( sa drugima), Menadzment, Organizacija i radna snaga, Menadzment pravo, (s adrugima), Dinamicke strukture zaposlenih, itd. 

Dusan Kovacevic, KS, SANU, pisac, BSc (Odsek za dramaturgiju Akademije za pozoriste , film, radio i televiziju Beogradu), dobitnik brojnih nagrada: Nagrade Joakim Vujic, Sterijine nagrade(nekoliko), Nagrade Marin Drzic, Milos Crnjanski, Branko Copic (dva puta), takodje Zlatne palme Kanskog Filmskog Festivala ( 1995 za scenario  filma "Podzemlje"), nagrade Internacionalnog Filmskog Festivala u Valensiji, Marseju, Becu, takodje na nemackim, ceskim, poljskim i drugim filmskim festivalima ukljucujuci Prvu nagradu Kanskog televizijskog festivala, nagradu festivala u Montrealu (za "Urnebesnu tragediju")1995. i za "Balkanskog spijuna" na istom festivalu. Prvu Caplinovu nagradu u Veveju (za film "Ko to tamo peva") Rodjen 1998 u Mrdjanovcima (Sabac). Ozenjen, sin i kcerka. Nastanjen u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Autor mnogih pozorisnih i filmskih komada, TV i radio dela i knjiga. Komadi: Maratonci trce pocasni krug (1973), Radovan III (1973), Sta je to u ljudskom bicu sto ga vodi prema picu? (1976), Prolece u januaru (1977), Svemirski zmaj (1977), Seoska limunacija (1978), Sabirni centar (1982), Balkanski spijun (1983), Sveti Georgije ubiva azdahu (1986), Klaustofobicna komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lario Tompson – tragedija jedne mladosti (1996); Filmski scenariji: Bestije (1976), Poseban tretman (1978), Ko to tamo peva? (1980), Maratonci trce pocasni krug (1981), Balkanski spijun (1984), Sabirni centar (1990), Podzemlje (1995), Urnebesna tragedija (1995); TV drame: Povratak lopova (1974), Dvosobna kafana (1975), Zvezdana prasina (1976); TV serije: Dugo konaciste (13 epizoda, 1973/4), Cardak ni na nebu ni na zemlji (13 epizoda, 1976), Bila jednom jedna zemlja (6 epizoda, 1996), itd. Njegova dela su prevedena na 17 jezika, komadi se izvode u Evropi, Velikoj Britaniji i Americi u vise od 100 profesionalnih pozorista. 
 

Prof. Dr. Nikola Moravcevic, Dr. h.c., KS, doktorat iz komparativne knjizevnosti. Prof. na Univerzitetu Ilinois u Cikagu. Osnivac i sef odseka za slavistiku (1968-81) i pro-rektor (1981-88) Univerziteta Ilinois u Cikagu. Pocasni doktorat sa Univerziteta Vroclav u Poljskoj (1980). Osnivac i urednik Americkog naucnog zurnala “Serbian Studies” (1980-94). Član nekoliko americkih i medjunarodnih naucnih udruzenja. Rodjen je 1955. u Zagrebu. Ozenjen. Boravi u Cikagu i Beogradu (Srbija, Jugoslavija). Autor je 200 naucnih Članaka, eseja i kritika, koje se odnose na rusku, francusku i srpsku knjizevnost, objavljenih u razlicitim zbirkama eseja, enciklopedija i americkim i kanadskim naucnim zurnalima kao sto su: Komparativna knjizevnost, Slovenski i Istocno-evropski zurnal, Kanadske Slavisticke Studije, Ruska knjizevnost, Dramska kritika, Dramski pregled, Komparativna drama, Svetska knjizevnost danas, Studije komparativne knjizevnosti, Jugoistocna Evropa, Srpske studije i Slovenska revija. Autor je istorijskog ramana “Albion, Albion”(1994,1998) i velikog broja Članaka i belezaka u novinama i casopisima. 
 

Prof. Dr. Pavle Nikolic, Dr.h.c.,  KS, DR.h.c., doktor prava, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji. Pocasni doktorat Univerziteta u Ruanu (Francuska). Pocasni profesor Colegio Mayor de Nuestra Senora del Rosario u Bogoti ( Kolumbija, 1984), pocasni Član Kolumbijskog udruzenja za ustavno pravo. Jedan od osnivaca i Generalni sekretar Medjunarodnog udruzenja za ustavno pravo (1981/93) i potpredsednik istog Udruzenja od 1993. Jedan od osnivaca i potpredsednik medjunarodne Akademije za ustavni zakon (1984/96). Član Naucnog drustva Srbije. Vanredni profesor Pariskog Univerziteta I ( Panteon-Sorbona) i Friburskog Univerziteta (Svajcarska). Bio je prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sef Katedre politickih nauka. Bio je direktor Instituta pravnih i drustvenih nauka istog fakulteta i sudija Ustavnog suda Srbije. Rodjen 1928.god. u Beogradu. Ima sina. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Vodi deset doktorskih i postdiplomskih kurseva i odrzao je 53 predavanja na 42 univerziteta u 18 zemalja (izmedju ostalih:u Francuskoj, Poljskoj, Italiji, Spaniji, Madjarskoj, Rusiji, Iraku, Meksiku, Egiptu, Alziru, Svajcarskoj, Nemackoj, Kolumbiji, Japanu, Tunisu, Grckoj, Holandiji, Kini,…). Ucestvovao je kao glavni nacionalni predstavnik na vise od cetrdeset kongresa i medjunarodnih konferencija. Publikovao je 170 dela, studija i Članaka. Knjige: Ustavno pravo, Federacija i federalne jedinice, Skupstinski sistem, Savezna skupstina u ustavnom i politickom sistemu Jugoslavije, De le desagregation jusqu’au desespoire et l’espoire, itd. 

Prof. Dr. Predrag Palavestra, doktor filozofije, KS, SANU. Dobitnik vise nagrada: Aprilska nagrada Sarajeva (1966), Nagrada Milan Bogdanovic (1969), Nagrada Djordje Jovanovic (1980) itd. Sef odseka za jezik i knjizevnost SANU. Radio kao urednik knjizevnih casopisa “Knjizevne novine” i “Savremenik”. Cest je knjizevni kriticar u vise listova i casopisa. Direktor Instituta za knjizevnost i umetnost u Beogradu i univerzitetski predavac na Univerzitetima u Londonu, Notingemu, Kopenhagenu, Oslu, Upsali, Zagrebu, Trstu, Univerzitetu Viktorija (The Landsdowne Lectures), Otavi i “Queen’s”-u (Kanada), kao i na Drzavnom Univerzitetu Zapadni Vasington (Belingam). Predsednik je Srpskog P.E.N. centra i Član Savetodavnog odbora “Literary Research” medjunarodnog udruzenja komparativne knjizevnosti. Rodjen je 1930. Ozenjen je, ima sina. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Objavljena dela, izmedju ostalih: Knjizevne teme (eseji, 1958), Knjizevnost Mlade Bosne (monografija 1965), Posleratna srpska knjizevnost (monografija 1972), Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovica, poceci srpske knjizevne avangarde (monografija 1977), Skriveni pesnik: Ivo Andric (kriticka biografija 1981), Kriticka knjizevnost (eseji 1983), Nasledje srpskog modernizma (eseji 1985), Istorija moderne srpske knjizevnosti (knjizevna istorija 1986), Knjizevnost kao kritika ideologije (eseji 1991), Knjige o Andricu (monografija 1992), Knjizevnost i javna rec (komentari 1994), Knjizevne rasprave (eseji 1995) itd. 

Prof. Dr. Milorad Pavic, KS, SANU, doktorat iz knjizevnosti, profesor Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu u penziji. Član Evropskog udruzenja kulture i Medjunarodnog saveta moskovskog mesecnika “Inostranaja Literatura”. Dobitnik je mnogih nagrada, medju kojima i: Nagrada Mesa Selimovic, Sedmojulska nagrada, NIN-ova nagrada za knjigu godine, Nagrada AVNOJ-a. Prosvetina nagrada, Nagrada Univerzitetske biblioteke, Veliki zlatni prsten Beograda, … Rodjen je 1929. u Beogradu. Ozenjen, ima sina i kcerku. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Autor mnogih knjiga sa vise od 60 prevoda u svetu. Pesme: Palimpsesti (1965), Mesecev kamen (1967); prpovetke: Gvozdena zavesa (1963), Ruski hrt (1979), Konji Sv. Marka (1973), Duse se kupaju poslednji put (1982), Izvrnuta rukavica (1989); Romani: Mali nocni roman (1981), Hazarski recnik (1984), Predeo slikan cajem (1988), Unutrasnja strana vetra (1991), Poslednja ljubav u Carigradu (1994), Sesir od riblje koze (1995); knjizevna istorija: Istorija srpske knjizevnosti klasicizma i preromantizma (1979), Radjanje nove srpske knjizevnosti (1983); poetski prevodi Puskina u stihu: Cigani, Mala kuca u Kolomni i Evgenij Onjegin, itd. 
 

Prof. Dr.Slobodan Perovic, KS, SAZU, doktor prava i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sef katedre za gradjansko pravo. Predsednik Naucnog drustva Srbije. Predsednik Udruzenja pravnika Jugoslavije. Član Medjunarodne trgovinske arbitraze. Osnivac Kopaonicke skole prirodnog prava. Urednik casopisa "Pravni zivot", casopisa "Naucni pregled" i predsednik uredjivackog odbora Biblioteke klasika jugoslovenskog prava. Glavni urednik i izdavac "Opste enciklopedije prava", itd.Rodjen je 1932. u Prokuplju. Ozenjen, kcerka i sin. Zivi u Beogradu. 

Autor je mnogih knjiga, medju kojima su: Obligaciono pravo, Formalni ugovori u gradjanskom pravu, Zabranjeni ugovori u imovinskim odnosima, Retroaktivnost zakona – teorija sukoba zakona i vemena, Pravno-filozofske rasprave, Prirodno pravo i sud, Pravda i stecena prava, Komutativna pravda i naknada stete, Pravna drzava i kriza pravnog sistema, Teorija javnog poretka, Ugovor ako akt moralne i pravne civilizacije, Pravda i dostojanstvo suda, Svojinsko pitanje, Vratimo se skoli prirodnog prava, Heksagon prirodnog prava, Izmedju culnosti i umnosti prava, Tri zablude-prepreke uspostavljanju pravne drzave, Legalitet prirodnih prava, itd. 
 

Prof. Mladen Srbinovic, KS, SANU, MANU, dobitnik mnogih nagrada u Beogradu, Cacku, Sicevu, Krusevcu, Cacku, Sao Paolu i Aleksandriji izmedju ostalih: Oktobarska nagrada Beograda (1958 i 1974), Sedmojulska nagrada (1974) itd. Magistar i profesor Univerziteta (Akademija Umetnosti). Dekan Akademije umetnosti (od 1969). Rodjen je 1925 u Susici (Gostivar). Ozenjen,ima kcerku. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Mnogo slika, tapiserija i mozaika, ukljucujuci tri ciklusa mozaika u Opstinskoj zgradi u Krusevcu i mozaike Prestone ikone manastira Zica. 
 

Gospodja Svetlana Velmar-Jankovic, KS, knjizevne nagrade: Nagrada Isidora Sekulic (1969), Nagrada Ivo Andric (1982), Nagrada Mesa Selimovic (1991), Nagrada Narodne biblioteke za najcitaniju knjigu (1992), Nagrada Djordje Jovanovic (1994), Nagrada Bora Stankovic (1995), NIN-ova nagrada za najbolji roman (1996) itd. Diplomirala francuski i latinski jezik i francusku knjizevnost. Bila je urednik Izdavacke kuce Prosveta. Rodjena 1933. u Beogradu. Udata je i ima sina (takodje pisac). 

Autor je vise objavljenih dela medju kojima romani: Oziljak (1956), Lagum (1990), Bezdno (1995), Dorcolske price (1981) i Vracar (1994), eseji Savremenici (1968) i Ukletnici (1993) itd. 

Prof. Dr. Dragomir Vitorovic, KS, SANU, doktorat iz hemije. Profesor Univerziteta u Beogradu u penziji (Prirodno-matematicki fakultet). Jedan od osnivaca Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (1961). Rukovodilac istrazivanja u istom centru , sef Odseka za organsku geohemiju. Predsednik Srpskog hemijskog drustva (1977-81), dozivotni pocasni predsednik od 1982. Titularni (pocasni) Član Komiteta za poducavanje hemije Medjunarodne unije za cistu i primenjenu hemiju (1973-81), Član uredjivackog odbora casopisa Srpskog hemijskog drustva, Organske geohemije (Pergamon), istrazivackog casopisa AOSTRA (AOSTRA, Edmonton, Kanada), Hemijskog pregleda (Srpsko hemijsko drustvo). Predavac po pozivu na mnogim nacionalnim i medjunarodnim skupovima u Evropi, Severnoj i Juznoj Americi i Aziji. Organizator je ESOC 6. Član ILO (Medjunarodne organizacije Rada) (1957-58) u Kvarntropu (Svedska). Postdoktorski Član je Nacionalnog istrazivackog saveta Kanade (1961-63) u Otavi (Kanada), Istrazivacki saradnik odseka za hemiju na MIT-u (1968) u Kembridzu (SAD). Dobitnik Oktobarske nagrade Beograda (1972 i 1988) i medalje Srpskog hemijskog drustva za izvanredne doprinose nauci (1992). Rodjen je 1926. u Beogradu. Ozenjen, zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). 

Publikovao je 170 naucnih radova, uglavnom iz oblasti geohemije, 2 patenta, 10 monografija, 12 udzbenika za univerzitet i srednju skolu, 20 strucnih radova, 160 radova predstavljenih na medjunarodnim ili jugoslovenskim skupovima. 

G-din Predrag Marković, KS, književnik i književni prevodilac iz Beograda. Diplomirao 1980. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Profesionalno se usavršavao na studijama istorije i kulture u Madridu i Barseloni.

Sadašnje funkcije: 2001-danas: predsednik Političkog saveta G17 PLUS i član Izvršnog odbora; 1993-danas: vlasnik izdavačke kuće “Stubovi kulture”; 2000-2001: predsednik Upravnog odbora G17 PLUS.

Uređivao je više listova (“Student”, “Književna reč”, “Vreme”, časopisa (“Vidici”, “Književnost”) i biblioteka (Albatros, Pegaz, Retrospektive)

Članstvo i funkcije u strukovnim ili organizacijama druge vrste: Član PEN i Srpskog književnog društva, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije  i Crne Gore.

Značajnije objavljene knjige: 1983: “Morali su doći nasmejani lavovi”, 1989: “Otmenost duše”.Glavne oblasti istraživanja -istorija političkih ideja XIX i XX veka na Balkanu. Govori tečno ruski i pasivno španski jezik.

Prof. dr  Bogoljub Šijaković, KS, Rodjen u Nikšiću 1955. godine, gdje je završio osnovnu školu (1970) i gimnaziju (1974). Diplomirao je (1981) i magistrirao (1986) filosofiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu; doktorsku tezu iz filosofije odbranio je 1989. na Filosofskom fakultetu u Sarajevu. Naučne specijalizacije imao je u Nemačkoj i Grčkoj. Profesor je filosofije na Fakultetu u Nikšiću. Od oktobra 2000. godine nalazi se na funkciji saveznog Sekretara za vere. Oženjen je i ima dvoje dece.

Dr. MILAN PARIVODIĆ rođen u Beogradu 1966. god. od oca Slobodana i majke Olge rođene Lazić.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. god. sa odlikom, magistrirao je sa odlikom na smeru za intelektualnu svojinu 1995. god. odbranivši tezu «Ugovor o ekskluzivnoj distribuciji robe». Drugu titulu, magistra međunarodnog poslovnog prava, stekao je u Londonu 1997. god. na University College London. Pravosudni ispit položio je u Beogradu 1998. god. Ispit za patentnog zastupnika položio je u Beogradu 2001. god. I registrovan je u tom svojstvu pri Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu. Sudski tumač za engleski jezik od 1991. god. Doktorsku disertaciju pod naslovom «Ugovor o franšizingu» odbranio je sa odlikom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. god.

Dr Parivodić je asistent pri Katedri za građansko pravo Pravnog fakulteta u Beogradu.

Do sada je objavio pravne monografije «Ugovor o eskluzivnoj distribuciji u pravima Jugoslavije i Evropske unije (1996) i Pravo Međunarodnog Franšizinga (2003)», kao i brojne radove u međunarodnim i domaćim pravnim časopisima na temu iz ugovornog prava, prava intelektualne svojine, prava konkurencije, prava distribucije i dr.

U poslednje tri godine intenzivno radi na na modernizaciji našeg pravnog sistema. Učestvovao je u pisanjima Zakona o verskoj slobodi, nacrta Zakona o trgovini. Konsultuje Ministarstva iz raznih trgovinsko-pravnih pitanja uključujući i zakon o lizingu (2003) i Zakon o zalozi registrovanoj na pokretnim stvarima (2003). Redovno učestvuje, nekada kao uvodničar ili predavač, na stručnim konferencijama. Izlagao je i studijama svih trgovinskih sudova Srbije o pravu konkurencije i modernim sredstvima obezbeđenja potraživanja. Angažuju ga kao pravnog konsultanta Svetska banka, Medjunarodna finansijska korporacija, UNDP, USAID i druge organizacije koje pomažu unapređenju našeg pravnog sistema. Član je uređivačkog odbora Journal of International Franshising, Richmond, London.

Osnivač i partner patentne i advokatske kancelarije Parivodić & Milojković i Trgovčević. Kao patentni zastupnik Dr Parivodić je sekretar nacionalne grupe AIPPI za Srbiju i Crnu Goru. Konsultuje uglavnom strane kompanije i banke u složenim poslovnim transakcijama.

Oženjen je Aleksandrom sa kojom ima ćerku Olgu.