Skracenice:
KV= Član Krunskog Veća
KS= Član Krunskog saveta
KZ1= Veliki krst Ordena Karađorđeve zvezde
BO1= Veliki krst Ordena belog orla
JK1= Veliki krst Ordena Jugoslovenske Krune
SvS1= Veliki krst Ordena Svetog Save
S1= Orden Svetog Save prvog stepena Srpske Pravoslavne Crkve
v.LC= Vitez Ordena Legije časti
HT= Porodični Orden vernosti (Baden)
Ann= Viteski Orden svetog Blagovestenja (Savoja)
GC St M&L= Veliki krst Svetih Mavrikija i Lazara (Savoja)
SANU= Član Srpske Akademije Nauka i Umetnosti
SAZU= Član Slovenacke Akademije nauka i Umetnosti
MANU= Makedonska Akademija Nauka i Umetnosti
AMR= Član Rimske Medicinske akademije
SICOT= Internacionalno društvo ortopedskih hirurga i traumatologa
## = Položaj u savetodavnim telima
Biografije:
 Njegovo
Kraljevsko Visočanstvo Princ Naslednik
Petar rođen je u
Čikagu, Ilinois, SAD, 5. februara 1980. godine. On je najstariji sin NJ.K.V.
Prestolonaslednika Aleksandra II i Njenog Carskog i Kraljevskog Visočanstva
Princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Princ Naslednik Petar je unuk
NJ.V. Kralja Petra II i NJ.V. Kraljice Aleksandre. Kršteni kum mu je NJ.K.V.
Knez Aleksandar, sin NJ.K.V. Kneza - Namesnika Pavla.
NJ.K.V. Princ Naslednik Petar živeo je u Čikagu do
kraja 1981. godine, a potom se sa roditeljima preselio u Virdžiniju.
Godine 1983. krenuo je prvo u obdanište u Tajson Korneru u Virdžiniji, a
potom u osnovnu školu. Kada je napunio osam godina, 1988. godine postao
je učenik jedne od najboljih osnovnih škola u Londonu. U junu 1998.
maturirao je na Kraljevskoj Školi u Kanterberiju u Engleskoj. U proleće
1999. godine Princ Naslednik završio je osnove umetnosti na Kambervel
Koledžu Umetnosti (Londonski Institut). U maju 2000. godine Princ Petar
završio je u Evropi, uglavnom u Barseloni i Sevilji (Španija) niz
kurseva iz oblasti umetnosti. Princ Petar proveo je školsku 1999-2000
godinu na Roud Ajlend Školi za dizajn (RISD), vrhunskom koledžu na
istočnoj obali Sjedinjenih Država. Trenutno radi u oblasti grafičkog
dizajna i kompjuterske tehnologije.
Princ Naslednik govori engleski, španski i francuski, a
usavršava svoj srpski jezik.
NJ.K.V. je ljubitelj skijanja na dasci, crtanja i slikanja.
Interesuje ga umetnost, grafički dizajn i muzika. Pre 5. oktobra 2000. Princ
Petar je posetio Srbiju 1991. godine i ponovo u julu 2000. Princ Petar i
Kraljevska porodica nastanili su se u Kraljevskom Dvoru u Beogradu 17. jula
2001. Putovao je po Evropi i SAD, a posetio je i Bliski Istok, Jugoistočnu
Aziju, Srednju i Južnu Ameriku.
 Njegovo
Kraljevsko Visočanstvo Princ Filip
rođen je u Ferfaksu u Virdžiniji,
SAD, 15. januara 1982. On je brat blizanac NJ.K.V. Kraljevića Aleksandra, i
drugi u redu nasleđa Prestola (posle Princa Naslednika Petra). Sin je NJ.K.V.
Prestolonaslednika Aleksandra II i Njenog Carskog i Kraljevskog Visočanstva
Princeze Marije da Glorije od Orleana i Bragance. Kraljević Filip je unuk NJ.V.
Kralja Petra II i NJ.V. Kraljice Aleksandre. Kršteni kumovi su mu NJ.V. grčki
Kralj Konstantin, NJ.V. španska Kraljica Sofija i NJ.K. V. Vojvotkinja od
Kalabrije.
NJ.K.V. Princ Filip živeo je u Virdžiniji do 1984. godine. Zajedno sa svojim
bratom blizancem Princom Aleksandrom krenuo je prvo u obdanište u Londonu. Sa
osam godina, Princ Filip je 1990. godine postao učenik jedne od najboljih
osnovnih škola u Londonu. U junu 2000. godine Princ Filip maturirao je na
Kraljevskoj Školi u Kanterberiju u Engleskoj, gde je postigao odlične rezultate
iz španskog, vladavine i politike kao i iz geografije. Učestvovao je u programu
razmene studenata na jednom španskom Univerzitetu u Madridu. Princ Filip je
diplomirao na Londonskom Univerzitetu (UCL) – odsek za umetnost. Trenutno je
zaposlen u stranoj finansijskoj kompaniji u Londonu.
Princ Filip govori engleski, španski i francuski, a usavršava svoj srpski jezik.
Princ Filip je ljubitelj skejtborda, surfinga, ronjenja i skijanja na dasci.
Interesuje ga slikarstvo, muzika, kompjuteri i prirodne nauke. Pre 5. oktobra
2000. godine NJ.K.V. posetio je Srbiju 1991. godine i Bosnu 2000. godine. Princ
Filip i Kraljevska porodica nastanili su se u Kraljevskom Dvoru u Beogradu 17.
jula 2001. Putovao je po Evropi, SAD a posetio je i Bliski Istok, Severnu
Afriku, Jugoistočnu Aziju, Srednju i Južnu Ameriku.
 Njegovo
Kraljevsko Visočanstvo Princ Aleksandar
rođen je u Ferfaksu u Virdžiniji, SAD, 15.
januara 1982. On je brat blizanac NJ.K.V. Princa Filipa i treći u redu
nasleđa Prestola (posle Princa Naslednika Petra, svog starijeg brata, i
NJ.K.V. Princa Filipa). Sin je NJ.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II od
Jugoslavije i Njenog Carskog Kraljevskog Visočanstva Princeze Marije da
Glorije od Orleana i Bragance. Princ Aleksandar je unuk NJ.V. Kralja Petra
II i NJ.V. Kraljice Aleksandre. Kršteni kumovi su mu NJ.V. španska kraljica
Sofija, NJ.V. grčki Kralj Konstantin i NJ.K.V. Vojvotkinja od Kalabrije.
NJ.K.V. Princ Aleksandar živeo je u Virdžiniji do 1984. godine. Zajedno sa
svojim bratom blizancem prvo je krenuo u obdanište u Londonu. Sa osam godina
NJ.K.V. Princ Aleksandar je 1990. godine postao učenik jedne od najboljih
osnovnih škola u Londonu. U junu 2000. godine NJ.K.V. Princ Aleksandar maturirao
je na Kraljevskoj Školi u Kanterberiju u Engleskoj, gde je specijalizirao
španski, francuski i politikologiju. Princ Aleksandar studirao je na
Univerzitetu San Francisko (USF) gde je u maju 2004. diplomirao na odseku
komunikacije i mediji. Princ Aleksandar trenutno je na postdiplomskim studijama
iz oblasti Lepih umetnosti u Advertajzingu na Američkom univerzitetu.
NJ.K.V. je ljubitelj umetnosti, fotografije, muzike, francuskog filma;
interesuju ga aktuelna zbivanja, a uživa u surfingu, skijanju na dasci,
ronjenju, muzejima, kuhinji, književnosti, tenisu, košarci i fudbalu. Govori
engleski, španski i francuski, a usavršava i svoj srpski jezik.
Pre
5. oktobra 2000. Princ Aleksandar posetio je Srbiju 1991. godine i Bosnu 2000.
godine. Princ Aleksandar i Kraljevska porodica nastanili su se u Kraljevskom
Dvoru u Beogradu 17. jula 2001. Putovao je po Evropi i SAD, a posetio je i
Bliski Istok, Jugoistočnu Aziju, Srednju i Južnu Ameriku.
Dragomir Acovic, KV, arhitekta, suvlasnik preduzeca “Grifon".
Predsednik Srpskog drustva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku
"Beli Orao"; Glavni herold i ko-predsedavajuci Registra grbova; urednik
"Stematografije" Srpskog heraldickog drustva. Član je Americkog Drustva
za ordene i medalje , Drustva za proucavanje ordena i medalja Ujedinjenog
Kraljevstva, Scajcarskog faleristickog drustva, Unije nemackih falerista
(BDOS)i heraldickih drustava Engleske, Ukrajine i Rusije. Član je Evropskog
drustva kulture. Predjasnji Predsednik RC Beograd-Singidunum (1996-97).
Član je uredjivackog odbora "Godisnjaka Beogradskog muzeja", Član odbora
vise drustava i udruzenja. Rodjen je 1943. u beogradu. Ozenjen, otac dve
kceri i sina. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija)
Najznacajniji radovi: Kao arhitekta:vise projekata medju njima Vojna
akademija Kopnene vojske u Beogradu, Crkva Svetog Stefana na Brezovici
(u izgradnji). Projekti u Republici Sao Tome i Principe, na Maldivskim
ostrvima, u Mongoliji, Nepalu, Kubi, Egiptu, Dzibutiju, Somaliji, Iraku
itd. Kao heraldicar: Heraldicka revizija grbova Beograda, zastava Beograda,
grbova sest beogradskih opstina; gradova: Nisa, Prijepolja, Budve, Bijeljine,
Mionice,Topole, Kragujevca, Jagodine, i dr.;Faleristicke Monografije i
druge knjige: Istorija bugarske faleristike, Srpski Kraljevski orden Milosa
Velikog, Srbi izvan Srbije- Ruski Srbi (sa drugima). Vise od tri stotine
novinskih Članaka( arhitektura, projektni menadzment, heraldika, faleristika,
arhontologija, popularne teme...) i t.d.
G-din Djordje NOVAKOVIC, novinar (Velika
Britanija) , KV (imenovan 1992), novinar Britanske radio sluzbe,
BBC, od 1949. do 1983. godine. Dozivotni Član Novinarske unije, NUJ,
u Engleskoj. Rodjen u Dubrovniku 1923. Zivi u Engleskoj od
1947. godine. Gimnaziju zavrsio u Sibeniku a teoloske studije u Dorcester
Koledzu u Engleskoj. Ozenjen, ima cerku i sina.
Ceo radni staz proveo u Monitoring servisu Svetske sluzbe BBC-a u Kavesam
Parku kod Redinga, grofovija Barksir. Poceo BBC karijeru 1949. godine
kao lingvista (monitor) za srpsko-hrvatski i italijanski a zavrsio 1983.
godine kao zamenik Glavnog direktora Monitoring servisa i sef glavnog departmana
sa osobljem od oko 200 ljudi, od kojih su 120 bili lingvisti. Ostale
funkcije: sef srpsko-hrvatske sekcije (1956), nadzornik operacija (1961),
urednik dnevnih biltena (1968) uglavnom u odseku za Afriku i stariji (senior)
urednik u redakciji vesti (1970). Proveo izvesno vreme na duznosti
u Africi (Malavi) i pri ruskom servisu BBC-a Bus Haus-u u Londonu.
Branko TERZIC, KV, VKJK, FRSA. Direktor poslovne korporacije,
inzenjer, drzavni funkcioner. Bio je Adjutant Nj.K.V. Princa Prestolonaslednika
Aleksandra (1976-1990). Rodjen je u Nemackoj, 1947. godine. Diplomirani
inzenjer energetike *Univerzitet Viskonsin, Milvoki, 1972.). Bio je Drzavni
komesar Visokonsinske komisije za javne sluzbe i Federalne Komisije za
upravljanje energetikom S.A.D. Ostvario je profesionalnu karijeru kao konsultant
u domenu energetike, telekomunikacija i javnog vodosnabdevanja. Savetnik
je medjunarodnih finansijskih institucija i Član Kraljevskog umetnickog
drustva (Engleska). Sada je Direktor u medjunarodnoj korporaciji Deloitte
& Touche.
Dusan T. Batakovic, KV, istoricar, docent na
Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Naucni saradnik Instituta
za balkanoloske studije Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu.
Oblast naucnog istrazivanja: Balkanska tranzicija 1990-1996. Član Malog
veca Srpskog demokratskog kluba « Odbrana », Predsednik Veca
za demokratske promene u Matici Rodjen u Beogradu 1957. Studirao u
Beogradu, na Filozofskom fakultetu, Katedra za istoriju. Magistrirao u
Beogradu, doktorirao na Sorboni, Pariski univerzitet, sa temom “Francuska
i stvaranje parlamentarne demokratije u Srbiji 1830-1914”. Udovac, otac
dvoje dece.
Objavljene knjige: Decansko pitanje (Beograd, 1989), Francuska revolucija
1789-1989 (Beograd, 1989), Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji (koautor,
Beograd, 1989), Savremenici o Kosovu i Metohiji 1850-1912 (Beograd, 1989),
Kolubarska bitka (Beograd, 1989), Le Kosovo-Metohija dans l’histoire serbe
(Kosovo i Metohija u srpskoj istoriji; Lausanne, 1990), Kosovo i Metohija
u srpsko-arbanaskim odnosima (Pristina, 1991), Nacertanije Ilije Garasanina
(Beograd, 1991), The Kosovo Chronicles (Kosovska hronika; Belgrade, 1992),
Kosovo, la spirale de la haine (Kosovo, spirala mrznje; Lausanne, 1993),
La Yougoslavie: nations, religions, ideologies (Jugoslavija: narodi, vere,
ideologije; Lausanne, 1994), The Serbs of Bosnia and Herzegovina, History
and politics (Bosansko-hercegovacki Srbi, istorija i politika; Paris, 1996),
The Serbs and Their National Interest (Srbi i njihov nacionalni interes;
San Francisco, 1997), Kosovo i Metohija; istorija i ideologija (Beograd-Valjevo-Srbinje,
1998), Cronica de la Kosovo (Kosovska hronika; Bucuresti, 1999), itd.
 Dušan
Babac, rođen 8. septembra 1969. godine u Beogradu, ima dva sina, Vukašina (1998) i Rastka (2002).
Nacionalnost, Srbin.
Obrazovanje:
Diplomirao na
Rudarsko geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u maju 1995, na Institutu
za Hidrogeologiju. Magistrirao na Hidrogeologiji u martu 1998. sa tezom koja se
bavi matematičkim modeliranjem neogenoih basena u Srbiji. Trenutno radi na
doktorskoj disertaciji.
Profesionalno iskustvo:
Septembar 2004 - danas Manning Selvage & Lee konsultantska firma za odnose sa
javnošću, Beograd, klijent servis direktor
April 2001 – Septembar 2004
Kancelarija Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II, Beograd, Šef Kabineta
Maj
1995 – Maj 2001 Preduzeće za inžinjering, projektovanje i izvođenje "Balby
International", Beograd, glavni inžinjer geološkog odeljenja i pomoćnik
tehničkog direktora.
Druge aktivnosti:
• Član
Krunskog Veća Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra II od septembra 2004.
• Član
Upravnog Odbora Fonda Nj.K.V. Princeze Katarine od aprila 2004. i član Upravnog
Odbora Fonda Kraljevski Dvor od septembra 2004. godine
• Član Rotari kluba "Zemun"
od septembra 2003, član Upravnog Odbora od jula 2004.
• Član Srpskog Heraldičkog
Društva "Beli Orao" od 1995, podpredsednik Društva od jula 2003.
• Od januara
2003, stalni saradnik dokumentarnog TV programa “Arsenal” na BK Televiziji, koji
se emituje jednom sedmično.
• Stalni saradnik uglednih specijalizovanih časopisa
koji se bave istorijom i tradicijom, francuskog "Gazette des Uniformes" od 1996.
i ruskog "Zeughaus" od 1999.
• Objavio više naučnih radova o vojnoj istoriji
Srbije u Zborniku Istorijskog Muzeja Srbije iz Beograda.
• Objavio veći broj
popularnih članaka u Sloveniji ("Obramba"), Republici Srpskoj ("Aero Glas"),
Francuskoj ("Militaria Magazine") i Japanu ("Air World"), veoma afirmativnih za
Kraljevinu Srbiju i Kraljevinu Jugoslaviju.
• Objavio knjigu "Balkan Armies
1914-18" u Velikoj Britaniji 2001. godine kao ko−autor sa profesorom Najdželom
Tomasom sa Univerziteta Nortrambija iz Njukastla.
• Ko-autor izložbe i knjige "Službeno
odelo u Srbiji u 19. i 20. veku" u Srpskoj Akademiji Nauka i Umetnosti (decembar
2001. / maj 2002.) koja je prema “Voice of America” as a "cultural event of the
decade in Belgrade".
Matija Beckovic, KS, SANU, pesnik, pisac, BSc (Filologija, Jugoslovenska
i “opsta” literatura). Primio brojne nagrade: nagrada Milan Rakic, nagrada
Zmaj, “Disova prolecna nagrada”, nagrada Belovodska rozeta, Zlatni Krst
Princa Lazara, Ravnogorska nagrada, nagrada Stefan Mitrov Ljubisa, “Grand
document of Bazijas”, Oktobarska nagrada, Sedmojulska nagrada, nagrada
Tipar, Njegoseva nagrada, Nagrada Desanke Maksimovic, Milica Stojadinovic-Srpkinja,
itd. Rodjen 1939. u Senti. Udovac, ima dve kceri. Autor brojnih pesama,
eseja i dramskih adaptacija.
Objavljena dela: Vera Pavlavdoljska (1962), Metak lutalica (1963),
Tako je govorio Matija (1964,1965), O medjuvremenu (1968, 1979, 1985, 1986,
1990), Ce-tragedija koja traje (1970, 1989, with D.Radovic), Rece mi jedan
coek (1970, 1976), Medja Vuka Manitoga (1976, 1978), Lele i kuku (1980),
Poeme (1983, 1986), Sluzba Svetom Savi (1987, 1989), O Njegosu (1988),
Kosovo, najskuplja srpska rec (1989), Kaza (1988, 1989), Ciji si ti, mali?
(1989, 1990), Dvadeset i jedna pesma (1990), Nadkokot (1990), Bogojavljenje
(1990), Izabrane pesme i poeme (1990), Moj pretpostavljeni je Gete (1990),
Sluzba (1990), Ovako govori Matija (1990), Sabrane pesme (1990, 1992),
Ovo i ono (1995), Potpis (1995), Ceracemo se jos (1996) itd.
Prof. Dr. Miroslav Gasic, KS, SANU, PhD u hemiji, prof na Beogradskom
Univerzitetu (Prirodno-matematicki fakultet), sef katedre za organsku hemiju.
Naucni saradnik, “Worc. Found.” za eksperimentalnu biologiju, Shrewsburry
(MA, USA, 1965/6), Naucni saradnik, UCLA, odeljenje za hemiju (USA, 1966/7),
Visiting scientist, na Univerzitetu u Indijani, Bloomington (Ind.USA, 1972/3),
Visiting scholar Nat.Acad.Sci (Vasington, USA, 1982 i 1990). Član izvrsnog
odbora Srpskog hemijskog drustva, Predsednik Udruzenja hemijskih drustava
Jugoslavije, Član Americkog hemijskog drustva i Nemackog hemijskog drustva.
Primio Oktobarsku nagradu grada Beograda (1988). Rodjen 1932 u Beogradu.
Ozenjen, ima dve kcerke. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija). Autor vise
od 90 naucnih Članaka u medjunarodnim naucnim casopisima, prvenstveno o
prirodnim produktima mora (izdvajanje, struktura, bioloska aktivnost),
esencijalnih ulja, organskih reakcija, itd.
 Prof.
Dr. Dragoljub Kavran, KS. Prof upravnog prava na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu. Potpredsednik je Personalnog odbora
Svetskog udruzenja administrativnih nauka, Član Drustva za administraciju
SAD, Americke Akademije za menadzment, Britanske Akademije za menadzment.
Predsednik Udruzenja kadrovskih specijalista Jugoslavije, predsednik saveznog
odbora (komisije) za reorganizaciju drzavne administracije, Direktor Instituta
za visoko obrazovanje, potpredsednik savezne unije za administraciju. Profesor
i predavac na pravnim skolama u Novom Sadu, Kragujevcu, Nisu, Banja Luci,
Zagrebu, Ljubljani i na fakultetima za menadzment u Beogradu i Kranju.
Gostujuci profesor na univerzitetima u SAD, Italiji, V. Britaniji, Portugaliji,
Svedskoj. Specijalni tehnicki savetnik Generalnog Sekretara UN(1981-86).
Rodjen je 1933. u Beogradu. Ozenjen, sin i kcerka. Zivi u Beogradu ( Srbija,
Jugoslavija)
Autor je vise od 260 Članaka i eseja. Radio je u vise od 40 zemalja
sirom sveta na projektima drzavne administracije.Izdate knjige: Menadzment
u medjunarodnom kontekstu ( sa drugima), Nauka menadzmenta, Menadzment
i interpersonalni odnosi, Organizacija i metodi, Sistemi pracenja i unapredjenja
radne snage(sa drugima). Planiranje osoblja( sa drugima), Menadzment, Organizacija
i radna snaga, Menadzment pravo, (s adrugima), Dinamicke strukture zaposlenih,
itd.
Dusan Kovacevic, KS, SANU, pisac, BSc (Odsek za dramaturgiju
Akademije za pozoriste , film, radio i televiziju Beogradu), dobitnik brojnih
nagrada: Nagrade Joakim Vujic, Sterijine nagrade(nekoliko), Nagrade Marin
Drzic, Milos Crnjanski, Branko Copic (dva puta), takodje Zlatne palme Kanskog
Filmskog Festivala ( 1995 za scenario filma "Podzemlje"), nagrade
Internacionalnog Filmskog Festivala u Valensiji, Marseju, Becu, takodje
na nemackim, ceskim, poljskim i drugim filmskim festivalima ukljucujuci
Prvu nagradu Kanskog televizijskog festivala, nagradu festivala u Montrealu
(za "Urnebesnu tragediju")1995. i za "Balkanskog spijuna" na istom festivalu.
Prvu Caplinovu nagradu u Veveju (za film "Ko to tamo peva") Rodjen 1998
u Mrdjanovcima (Sabac). Ozenjen, sin i kcerka. Nastanjen u Beogradu (Srbija,
Jugoslavija).
Autor mnogih pozorisnih i filmskih komada, TV i radio dela i knjiga.
Komadi: Maratonci trce pocasni krug (1973), Radovan III (1973), Sta je
to u ljudskom bicu sto ga vodi prema picu? (1976), Prolece u januaru (1977),
Svemirski zmaj (1977), Seoska limunacija (1978), Sabirni centar (1982),
Balkanski spijun (1983), Sveti Georgije ubiva azdahu (1986), Klaustofobicna
komedija (1987), Profesionalac (1990), Urnebesna tragedija (1991), Lario
Tompson – tragedija jedne mladosti (1996); Filmski scenariji: Bestije (1976),
Poseban tretman (1978), Ko to tamo peva? (1980), Maratonci trce pocasni
krug (1981), Balkanski spijun (1984), Sabirni centar (1990), Podzemlje
(1995), Urnebesna tragedija (1995); TV drame: Povratak lopova (1974), Dvosobna
kafana (1975), Zvezdana prasina (1976); TV serije: Dugo konaciste (13 epizoda,
1973/4), Cardak ni na nebu ni na zemlji (13 epizoda, 1976), Bila jednom
jedna zemlja (6 epizoda, 1996), itd. Njegova dela su prevedena na 17 jezika,
komadi se izvode u Evropi, Velikoj Britaniji i Americi u vise od 100 profesionalnih
pozorista.
Prof. Dr. Nikola Moravcevic, Dr. h.c., KS, doktorat iz komparativne
knjizevnosti. Prof. na Univerzitetu Ilinois u Cikagu. Osnivac i sef odseka
za slavistiku (1968-81) i pro-rektor (1981-88) Univerziteta Ilinois u Cikagu.
Pocasni doktorat sa Univerziteta Vroclav u Poljskoj (1980). Osnivac i urednik
Americkog naucnog zurnala “Serbian Studies” (1980-94). Član nekoliko americkih
i medjunarodnih naucnih udruzenja. Rodjen je 1955. u Zagrebu. Ozenjen.
Boravi u Cikagu i Beogradu (Srbija, Jugoslavija). Autor je 200 naucnih
Članaka, eseja i kritika, koje se odnose na rusku, francusku i srpsku knjizevnost,
objavljenih u razlicitim zbirkama eseja, enciklopedija i americkim i kanadskim
naucnim zurnalima kao sto su: Komparativna knjizevnost, Slovenski i Istocno-evropski
zurnal, Kanadske Slavisticke Studije, Ruska knjizevnost, Dramska kritika,
Dramski pregled, Komparativna drama, Svetska knjizevnost danas, Studije
komparativne knjizevnosti, Jugoistocna Evropa, Srpske studije i Slovenska
revija. Autor je istorijskog ramana “Albion, Albion”(1994,1998) i velikog
broja Članaka i belezaka u novinama i casopisima.
Prof. Dr. Pavle Nikolic, Dr.h.c., KS, DR.h.c., doktor prava, profesor Univerziteta u Beogradu u penziji.
Pocasni doktorat Univerziteta u Ruanu (Francuska). Pocasni profesor Colegio
Mayor de Nuestra Senora del Rosario u Bogoti ( Kolumbija, 1984), pocasni
Član Kolumbijskog udruzenja za ustavno pravo. Jedan od osnivaca i Generalni
sekretar Medjunarodnog udruzenja za ustavno pravo (1981/93) i potpredsednik
istog Udruzenja od 1993. Jedan od osnivaca i potpredsednik medjunarodne
Akademije za ustavni zakon (1984/96). Član Naucnog drustva Srbije. Vanredni
profesor Pariskog Univerziteta I ( Panteon-Sorbona) i Friburskog Univerziteta
(Svajcarska). Bio je prodekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
i sef Katedre politickih nauka. Bio je direktor Instituta pravnih i drustvenih
nauka istog fakulteta i sudija Ustavnog suda Srbije. Rodjen 1928.god. u
Beogradu. Ima sina. Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija).
Vodi deset doktorskih i postdiplomskih kurseva i odrzao je 53 predavanja
na 42 univerziteta u 18 zemalja (izmedju ostalih:u Francuskoj, Poljskoj,
Italiji, Spaniji, Madjarskoj, Rusiji, Iraku, Meksiku, Egiptu, Alziru, Svajcarskoj,
Nemackoj, Kolumbiji, Japanu, Tunisu, Grckoj, Holandiji, Kini,…). Ucestvovao
je kao glavni nacionalni predstavnik na vise od cetrdeset kongresa i medjunarodnih
konferencija. Publikovao je 170 dela, studija i Članaka. Knjige: Ustavno
pravo, Federacija i federalne jedinice, Skupstinski sistem, Savezna skupstina
u ustavnom i politickom sistemu Jugoslavije, De le desagregation jusqu’au
desespoire et l’espoire, itd.
Prof. Dr. Predrag Palavestra, doktor filozofije, KS, SANU. Dobitnik
vise nagrada: Aprilska nagrada Sarajeva (1966), Nagrada Milan Bogdanovic
(1969), Nagrada Djordje Jovanovic (1980) itd. Sef odseka za jezik i knjizevnost
SANU. Radio kao urednik knjizevnih casopisa “Knjizevne novine” i “Savremenik”.
Cest je knjizevni kriticar u vise listova i casopisa. Direktor Instituta
za knjizevnost i umetnost u Beogradu i univerzitetski predavac na Univerzitetima
u Londonu, Notingemu, Kopenhagenu, Oslu, Upsali, Zagrebu, Trstu, Univerzitetu
Viktorija (The Landsdowne Lectures), Otavi i “Queen’s”-u (Kanada), kao
i na Drzavnom Univerzitetu Zapadni Vasington (Belingam). Predsednik je
Srpskog P.E.N. centra i Član Savetodavnog odbora “Literary Research” medjunarodnog
udruzenja komparativne knjizevnosti. Rodjen je 1930. Ozenjen je, ima sina.
Zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija).
Objavljena dela, izmedju ostalih: Knjizevne teme (eseji, 1958), Knjizevnost
Mlade Bosne (monografija 1965), Posleratna srpska knjizevnost (monografija
1972), Dogma i utopija Dimitrija Mitrinovica, poceci srpske knjizevne avangarde
(monografija 1977), Skriveni pesnik: Ivo Andric (kriticka biografija 1981),
Kriticka knjizevnost (eseji 1983), Nasledje srpskog modernizma (eseji 1985),
Istorija moderne srpske knjizevnosti (knjizevna istorija 1986), Knjizevnost
kao kritika ideologije (eseji 1991), Knjige o Andricu (monografija 1992),
Knjizevnost i javna rec (komentari 1994), Knjizevne rasprave (eseji 1995)
itd.
Prof. Dr.Slobodan Perovic, KS, SAZU, doktor prava i profesor
Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sef katedre za gradjansko pravo.
Predsednik Naucnog drustva Srbije. Predsednik Udruzenja pravnika Jugoslavije.
Član Medjunarodne trgovinske arbitraze. Osnivac Kopaonicke skole prirodnog
prava. Urednik casopisa "Pravni zivot", casopisa "Naucni pregled" i predsednik
uredjivackog odbora Biblioteke klasika jugoslovenskog prava. Glavni urednik
i izdavac "Opste enciklopedije prava", itd.Rodjen je 1932. u Prokuplju.
Ozenjen, kcerka i sin. Zivi u Beogradu.
Autor je mnogih knjiga, medju kojima su: Obligaciono pravo, Formalni
ugovori u gradjanskom pravu, Zabranjeni ugovori u imovinskim odnosima,
Retroaktivnost zakona – teorija sukoba zakona i vemena, Pravno-filozofske
rasprave, Prirodno pravo i sud, Pravda i stecena prava, Komutativna pravda
i naknada stete, Pravna drzava i kriza pravnog sistema, Teorija javnog
poretka, Ugovor ako akt moralne i pravne civilizacije, Pravda i dostojanstvo
suda, Svojinsko pitanje, Vratimo se skoli prirodnog prava, Heksagon prirodnog
prava, Izmedju culnosti i umnosti prava, Tri zablude-prepreke uspostavljanju
pravne drzave, Legalitet prirodnih prava, itd.
Gospodja Svetlana Velmar-Jankovic, KS, knjizevne nagrade: Nagrada
Isidora Sekulic (1969), Nagrada Ivo Andric (1982), Nagrada Mesa Selimovic
(1991), Nagrada Narodne biblioteke za najcitaniju knjigu (1992), Nagrada
Djordje Jovanovic (1994), Nagrada Bora Stankovic (1995), NIN-ova nagrada
za najbolji roman (1996) itd. Diplomirala francuski i latinski jezik i
francusku knjizevnost. Bila je urednik Izdavacke kuce Prosveta. Rodjena
1933. u Beogradu. Udata je i ima sina (takodje pisac).
Autor je vise objavljenih dela medju kojima romani: Oziljak (1956),
Lagum (1990), Bezdno (1995), Dorcolske price (1981) i Vracar (1994), eseji
Savremenici (1968) i Ukletnici (1993) itd.
Prof. Dr. Dragomir Vitorovic, KS, SANU, doktorat iz hemije.
Profesor Univerziteta u Beogradu u penziji (Prirodno-matematicki fakultet).
Jedan od osnivaca Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (1961).
Rukovodilac istrazivanja u istom centru , sef Odseka za organsku geohemiju.
Predsednik Srpskog hemijskog drustva (1977-81), dozivotni pocasni predsednik
od 1982. Titularni (pocasni) Član Komiteta za poducavanje hemije Medjunarodne
unije za cistu i primenjenu hemiju (1973-81), Član uredjivackog odbora
casopisa Srpskog hemijskog drustva, Organske geohemije (Pergamon), istrazivackog
casopisa AOSTRA (AOSTRA, Edmonton, Kanada), Hemijskog pregleda (Srpsko
hemijsko drustvo). Predavac po pozivu na mnogim nacionalnim i medjunarodnim
skupovima u Evropi, Severnoj i Juznoj Americi i Aziji. Organizator je ESOC
6. Član ILO (Medjunarodne organizacije Rada) (1957-58) u Kvarntropu (Svedska).
Postdoktorski Član je Nacionalnog istrazivackog saveta Kanade (1961-63)
u Otavi (Kanada), Istrazivacki saradnik odseka za hemiju na MIT-u (1968)
u Kembridzu (SAD). Dobitnik Oktobarske nagrade Beograda (1972 i 1988) i
medalje Srpskog hemijskog drustva za izvanredne doprinose nauci (1992).
Rodjen je 1926. u Beogradu. Ozenjen, zivi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija).
Publikovao je 170 naucnih radova, uglavnom iz oblasti geohemije, 2 patenta,
10 monografija, 12 udzbenika za univerzitet i srednju skolu, 20 strucnih
radova, 160 radova predstavljenih na medjunarodnim ili jugoslovenskim skupovima.
 G-din
Predrag Marković,
KS, književnik i književni prevodilac iz Beograda.
Studirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u
Beogradu. Profesionalno se usavršavao na studijama istorije i kulture u
Madridu i Barseloni.
Sadašnje funkcije: 2001-danas: predsednik Političkog saveta
G17 PLUS i član Izvršnog odbora; 1993-danas: vlasnik izdavačke kuće “Stubovi
kulture”; 2000-2001: Predsednik Narodne skupštine Srbije; predsednik
Upravnog odbora G17 PLUS; Ministar kulture i informatičkog društva
Uređivao je više listova (“Student”, “Književna reč”, “Vreme”,
časopisa (“Vidici”, “Književnost”) i biblioteka (Albatros, Pegaz,
Retrospektive)
Članstvo i funkcije u strukovnim ili organizacijama druge vrste: Član PEN i
Srpskog književnog društva, predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije
i Crne Gore.
Značajnije objavljene knjige: 1983: “Morali su doći nasmejani
lavovi”, 1989: “Otmenost duše”.Glavne oblasti istraživanja -istorija
političkih ideja XIX i XX veka na Balkanu. Govori tečno ruski i pasivno
španski jezik.
Članstvo u Krunskom savetu zamrznuto za vreme obavljanja
državnih funkcija.
 Prof. dr Bogoljub
Šijaković,
KS, Rodjen u Nikšiću 1955. godine, gdje je završio
osnovnu školu (1970) i gimnaziju (1974). Diplomirao je (1981) i magistrirao
(1986) filosofiju na Filosofskom fakultetu u Beogradu; doktorsku tezu iz
filosofije odbranio je 1989. na Filosofskom fakultetu u Sarajevu. Naučne
specijalizacije imao je u Nemačkoj i Grčkoj. Profesor je filosofije na Fakultetu
u Nikšiću. Od oktobra 2000. godine nalazi se na funkciji saveznog Sekretara za
vere. Oženjen je i ima dvoje dece.
 Dr.
MILAN PARIVODIĆ rođen u Beogradu
1966. god. od oca Slobodana i majke Olge rođene Lazić.
Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990. god. sa odlikom, magistrirao
je sa odlikom na smeru za intelektualnu svojinu 1995. god. odbranivši tezu
«Ugovor o ekskluzivnoj distribuciji robe». Drugu titulu, magistra međunarodnog
poslovnog prava, stekao je u Londonu 1997. god. na University College London.
Pravosudni ispit položio je u Beogradu 1998. god. Ispit za patentnog zastupnika
položio je u Beogradu 2001. god. I registrovan je u tom svojstvu pri Saveznom
zavodu za intelektualnu svojinu. Sudski tumač za engleski jezik od 1991. god.
Doktorsku disertaciju pod naslovom «Ugovor o franšizingu» odbranio je sa odlikom
na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. god.
Dr Parivodić je asistent pri Katedri za građansko pravo Pravnog fakulteta u
Beogradu.
Do sada je objavio pravne monografije «Ugovor o eskluzivnoj distribuciji u
pravima Jugoslavije i Evropske unije (1996) i Pravo Međunarodnog Franšizinga
(2003)», kao i brojne radove u međunarodnim i domaćim pravnim časopisima na temu
iz ugovornog prava, prava intelektualne svojine, prava konkurencije, prava
distribucije i dr.
U poslednje tri godine intenzivno radi na na modernizaciji našeg pravnog
sistema. Učestvovao je u pisanjima Zakona o verskoj slobodi, nacrta Zakona o
trgovini. Konsultuje Ministarstva iz raznih trgovinsko-pravnih pitanja
uključujući i zakon o lizingu (2003) i Zakon o zalozi registrovanoj na pokretnim
stvarima (2003). Redovno učestvuje, nekada kao uvodničar ili predavač, na
stručnim konferencijama. Izlagao je i studijama svih trgovinskih sudova Srbije o
pravu konkurencije i modernim sredstvima obezbeđenja potraživanja. Angažuju ga
kao pravnog konsultanta Svetska banka, Medjunarodna finansijska korporacija,
UNDP, USAID i druge organizacije koje pomažu unapređenju našeg pravnog sistema.
Član je uređivačkog odbora Journal of International Franshising, Richmond,
London.
Osnivač i partner patentne i advokatske kancelarije Parivodić & Milojković i
Trgovčević. Kao patentni zastupnik Dr Parivodić je sekretar nacionalne grupe
AIPPI za Srbiju i Crnu Goru. Konsultuje uglavnom strane kompanije i banke u
složenim poslovnim transakcijama.
Oženjen je Aleksandrom sa kojom ima ćerku Olgu.
|
